Učitelj

тпаба Пе ем, А Таја 697 .

„Pošto se eksperimentalna metoda tako malo upotrebljava, mnoge kontradikcije postoje u specijalnim granama obučavanja, i veći deo u metodi što se često puta usvaja kao overovljena i pouzdana stvar, predstavlja samo jednu hipotezu O kojoj zaista :nije sigumo da li je tačna ili pogrešna, da li se dade primeniti na sve ili samo na specifički tip“.

1. Pa kakvo je to didaktičho ehsperimentisanje u koje Laj tako puno nade polaže? On veli u gore pomentom spisu (str. 10): „Didaktički opit ima na umu praktičku, pedagošku svrhu“. Ova razlikuje diđaktiđki eksperimenat od pedagoškog opita, koji se i ako se odnosi kao i didaktički eksperimenat na osobu koja se razvija, дегје, „rukovođi samo teoretičkim a ne praktičkim pogle„фита“. „Eksperimentalni pedagoški opit nastoji da reši praktična pitanja, probleme nastave i vaspitanja“.

„Uslovi ili prilike za ispitivanje moraju sč približavati Što je više moguće uslovima i odnosima razrednih soba“. Ovo razlikuje didaktički eksperimenat od čisto psihološkog opita. Cilj je ·drukčiji, uslovi su drukčiji. metode su drukčije, rezultati st. drukčiji, primena je drukčija. Kao što Mojman veli:

„Psihološki eksperimenat nastoji da svede ispitujuće procese ·duhovnog Života na najjednostavnije stanje tako da će se kompleks uzroka što stupaju u ispitivajuće fenomene javljati bo sebi ·što prostije. Pedagoški eksperimenat istražuje kroz vaskolike pro„cese dete u svome složaju. Pedagogija mora posmatrati pitanja sa ·svim propratnim uslovima“ (Vor/esungen, sv. |, зћ. 1, ргуо 1хдапје). _

To znači da didakticko eksperimentisanje ne pokušava da ispituje izveštačeni duhovni proces; on nastoji da shvati funkcionalne aktivnosti detinjeg. duha, baš one aktivnosti, i u onim prilikama koje mi učitelji susrećemo il našoj svakidašnjoj školskoj ·rutini. Didaktika neće da formuliše pedagošku proceduru na temelju izveštačene laboratorijske duhovne aktivnosti, već na OSnovici pravog razrednog funcionisanja kako to kaže Laj u svojoj _Experimentelle Pidagogih (str. 10):

„Didaktički eksperimenat je oblik nastave i školske prakse, :u kojoj se načini procedure (nadražaji) i rezultati (reakcije) mogu pozitivno kontrolisati i matematski uporediti“.

9. Ne, eksperimentalna metođa ispitivanja ne baca u koprenu zaborava i druge poipore u prosvetno-školskom progresu. Peda:goške percepcije ı posmatranja, iskustvo prošlosti i sadašnjice,