Učitelj

| у |

736 Учитељ

обележја дечје логике. Та обележја чине једну повезану целину. Дечја мисао се не може ослободити утицаја васпитања и осталих фактора. Само те утицаје асимилише, деформише живо биће које их трпи; они се спајају са његовом супстанцијом. Ту психолошку супстанцију код детета, ту структуру и и функционисање који су својствени детињој мисли Пиаже је покушао да опише и објасни у овом, можда најдубљем, раду у овим бројевима француског часописа.

Теорија форме (сеча ћеопе), која је израђена у току

_ последњих десет година, наслања се на експериментално из-

учавање перцепције. Изгледа да то треба да буде од врло велике важности за општу психологију и психологију детета. Кофка покушава да то изнесе помоћу неколико примера у чланку Теорија форме и психологија детета, У израчунавању организма од најмање, па до највише диференцираних изражаја, психологија детета искоришћује појмове урођених или стечених способности, виших или нижих функција, памћења

или стицања. Теорија форме, међутим, покушава ла транс-

формише све те појмове, те тако доводи до нове теорије развића. Она узима за принцип да организам представља једну целину, а не суму безбројних састојака, и тежи да га примени на све конкретне проблеме, Сваки догађај је једна целина, и разни делимични процеси се могу изоловати само на вештачки начин. Сваки догађај представља једну форму (теза). Кофка нам излаже однос између теорије форме американског „бихејвиеризма“. Сасвим неоправдано је занемарити феноменалву страну држања, начин на који се свет и његове радње јављају индивидуи која дела. Замерке бихејвиериста против извесних психолошких „интроспекција“ су оправдане, али заблуда је не посматрати никако „унутрашњу“ страну владања. Бихејвиеристичко посматрање држања своди психологију на чисту физиологију мускула и жљезда. Таква форма

" опсервације доводи до гледишта „машине“, по коме један-

акт потиче од какве специалне „машине“. Ако је теорија форме добро заснована, она може дати задовољавајући одговор на питање да ли постоји други начин посматрања и

описивања једног спољњег држања. Све реакције индивидуе

имају једну форму, т. ј. не могу се раставити у суму изолованих делова. Најбољи описи човековог држања, описи великих

ra ca JOJ