Učitelj

316 Учитељ

његовом писао с толико љубави и нежности, с толико познавања, да се одмах, у првим јЈанковим причама приметило да је то песник села и његових дражи. Описи Мачве и њених лугова, вајата и уздаха, јарана, кевиља, ђида одводе насу један свет рајских душа и душа пуних нечега што вас опија, заноси, преноси у један меден живот и живот у коме осећате сладак тон старе патријархалности у коме се старији поштоваху а идеална љубав цароваше, живот у коме пригушени осећаји одјекиваху кроз двојнице, чији глас носаше мачвански поветарац кроз лугове питоме Мачве у којима цароваше топлина с којом их је јанко описивао.

Прве приповетке Јанкове јављају се 1888, г. и после тога сретамо га свуда, те с његовим сликама из сеоског живота осваја терен; постаје љубимац читалачке публике, постаје омиљен, јер нам износи нешто свеже, нешто народно, нешто што пријања за срце и рушу, нешто што вас одушевљава за тај идилични живот. Тај свежи, идилични живот, остао би непознат, или би био блеђи да га Јанкова душа није изнела онако како нас одушевљава. Ми Мачву знамо добро кроз Јанкове и Сретеновићеве приповгтке; знамо је више но да смо читали ма какве збирке о Мачви.

Љубав Јанкова према том крају и његов самоникли дар да то опише и запази, створили су у нашој књижевности жанр приповетке са села којој до данас нема такмаца. Сваки слободни час Ј. је био са својим сељацима; он је с њима на политичком збору и договору, о слави, о прелу, о сетвии жетви, он је с њима на суду и путу, он се с њима враћа у прошлост а тако исто с њима гледа у будућност; он је с њима свуда. Он је њих упознао; они су њега заволели. Он је њима драг и мио, био им је близак, није се одвајао од њих, носио исто одело као и они, играо у колу с њима, на заветинама и свадбама био први међу њима — таквима сељак лакше прилази и више верује. И то поверење Јанко је помогло у његовом раду. Колико и колико домаћина се понело што је Јанко певао на његовој слави или гудио уз гусле у његовој кући; пуно је мачванских момака којима је Јанко био карда, прави карда. И тај карда је био с њима и онда кад испред дискретних мачванских војата настану села и прела, комишања и слатка вриска младежи.