Učitelj

Јанков-дан 317

Да, Јанко је био свуда. Можда је то топило његову снагу нерве и дух, али је он у том топљењу дао најлепше што се може дати. Ко није од нас с узбуђењем и напрегнутом пажњом читао његове „Слике са села“, „Кумову клетву“, „Девојче“, „Сељанку“, „Хајдук Станка“ и многе друге2 Ко није у њима запазио нешто што вам одмах каже о јачини пера Јанко о величини душе његове, и о тачним опсервацнјама пишчевим.

Редак је то писац и по својим излагањима и по свом животу. Цео ме живот Јанков потсећа на једну бурну, непроспавану ноћ у којој је било изобиља среће и весеља. Учитељ, књижевник, председник општине, коректор, центар веселе братије, — зар све то не потсећа на један немирни дух, који хоће да се отме, да узлети, да од себе да још више и још боље нешто. Живо участвујући у политичком покрету онога времена, он је био склон да сваком помогне, да свакога спасе. Због своје доброте, искрености долазио је често у незгодне ситуације, али је увек остао светао и чист, исправан и вољен.

Учитељски позив заволео је Јанко, јер је волео село. Ол је осећао да је у селу поље његовог рада; тада га је увек нешто вукло. Из села је он ишчупао најлепше алемове народне душе те их је у своје радове уживао. Вечито је сањао сеоску идилу и она му је била успомена мила и драга и онда када је био окружен варошком хуком. Увек кад је се удаљио из села, мислио је ва њега. Чим је добио дан слободног времена тркнуо би својима у Глоговац; хтео је да на чистом и правом извору душе народне освежи своје нерве и своју душу, јер му је овај тако реалан великоварошки живот одузимао многа задовољста.

Многи се од нас и данас живо сећају пок. Јанка из времена кад је он долазио на учитељске скупштине. Учитељ. скупштине тих дана биле су нешто друго, но ове данас. Оне су представљале интимни круг другова и пријатеља орних да се за свој сталеж жртвују. И на тим скупштинама ми млађи

имађосмо и још једно задовољство и насладу да слушамо Јанка

да гледамо човека, чији се је глас чуо даље из учитељских кругова. Имасмо то задовољство и препричавасмо те успомене увек до идуће учит. скупштине. Кога још није одушевљавало Јан“ ково певање на заједничким вечерима учит. после уч. скуп., вечерима тако пријатним, тако слатким и симпатичним, какве се