Učitelj

Удружење Југословенских Учитеља 353

у нашој држави новијега датума и без израђенога живота а традиција; да је у старој немањићској држави грађански ред био тек у заметку, и скоро без изузетка састављен скоро од туђих народности; да је за време ропства под Турцима био и остао само сељак. А тај српски сељак, то је онај елеменат, који српскоме имену прибави толико части и угледа. То је тај народ, који после слома Немањићске државе, и ако обезглављен, не само не клону духом, „но жива и јака природа српска сад тек разви највећу отпорну снагу. После најсуровије владе турске од 350 година, Срби у Србији не беху изгубили баш ништа од своје народности; они је беху сачували у највећој чистоти својој, па ни саму веру не беху променили. И у оној тихој, народносној борби, Срби издржаше мегдан над Турцима“) То је тај сељак за кога један од млађих књижевника““) рече, да, поређен са српским комерсантом, одскаче за неколико копаља у висину. То је тај сељак, који и у минулим великим догађајима задиве свет својим витешким подвизима и својим дивним душевним особинама, и за кога је један велики државник француски рекао нашем државнику и министру: „Оно што ви имате и што више нико на свету нема: то је ваш — српски сељак.“

И тај сељак, или боље рећи српски народ, заслужује и више пера и више кичица, да опишу, опевају и насликају његов живот, његову душу и његове врлине. И он то с правом очекује од своје интелигенције.

А Јанку Веселиновићу, који је први заронио, дубоко заронио у душу и осећања нашега народа и отуда изнео пуне прегршти најлепшега бисера, те њиме окитио свој народ и овековечио му име — И народ и његова интелигенција дугују вечито признање. Слава му!

#) Србија — В. Карића, ##) Бранко Лазаревић.

Учитељ 4