Učitelj

|

308 Учитељ

изрази у својим приповеткама са села. Удружили су се песник и учитељ и дали су оно што један несумњиво снажан, природан таленат може да да.

| Кад се појавио Јанко замирисала је у нашој књижевности: свежина пољског, идиличног, природног живота. Осетио се природан човек, непосредан писац, који се није учио из књиге већ осећао дах сељана своје Мачве, Тај дах он је осећао и песнички импровизирао. Створио је нов жанр у литератури и стекао своје место и своје име и славу.

У својим приповеткама сликао је Јанко као ретко ко народни живот у свима ниансама. У њима је он приказао народну душу, народне особине, народне умотворине, народне лепе и поетичне стране, а уочио је много што шта и ружнога, али је то све износио с необичном љубављу и топлином, и чистим народним језиком какав се само може наћи код Вука, Даничића и Милићевића. Сликајући народни живот, народне обичаје, народне добре особине, мане и предрасуде, Јанко је. у својим књижевним радњама дао врло много података и грађе и за познавање и проучавање фолклора и етнографије с тога га многи књижевници не без разлога упоређују с Вуком.

Он је умро млад али је оставио за собом један велики рад, једну велику концепцију и пример како треба да пишу“ наши књижевници који често пишу о народу а не познају га.

Јанко Веселиновић родио сеу Салашу Црнобарским 1862. г, Учитељску школу учио је у Београду. Учитељевао је у Свилеуви, Глоговцу и Шапцу. Од 1893. живео је у Београду као. помоћник уредника „Српских Новина“ и књижевник: Био је и драматург Нар. Позоришта. Умро је у Глоговцу у Мачви 1905. год.

Своје прве приповетке из сеоског живота отпочео је јанко штампати у једном локалном листу, „Шабачком Гласнику“. 1886. и 1888. штампане су 2 књиге његових „Слика из сеоског живота“. У засебним збиркама изашле од његове многобројне причице под насловом „Пољско цвеће“, „Од срца срцу“, „Рајске душе“, „Зелена вајати“, „Стари познаници“, „Мале приче“. Поред тих збирака штампао је Јанко велики број приповедака у разним часописима и листовима, а и неколико

романа: као „Хајдук Станко“, „Сељанка“, „Јунак наших дана“,

„Борци“, (не довршено) „Сељак“ „Машићи“. У сарадњи с