Učitelj

Школа и Прогрес у Друштву 387

прави извор наших економских недаћа а још мање да их с успехом лечимо. | |

Ако пођемо за неколико столећа уназад, наћи ћемо да је тада постојао прави монопол на науку. Тадањи израз задобити знање био је доиста врло погодан. Знање је било чисто класна својина, то је стање било нужни резултат друштвеног развитка. Није било тада никаквих средстава ла народне масе дођу до самог извора знања. Оно је било нагомилано и скривено по рукописима. Од ових је у најбољем случају било неколико свега и требало је дуге и тешке припреме док би човек био у стању да се тиме користи. Високо свештенство у науци које је чувало ризницу знања и које га је делило масама под тешким условима било је неизбежни израз оваквога стања у друштву. Али као непосредан резул' тат индустријске револуције о којој смо већ говорили дошла је и промена тога стања. Пронађена је штампа и одмах постала је предметом трговине Књиге, часописи, новине били су умножавани и постали су јефтинији. Као последица желевница и брвојава јавио се и чест, Opa и јефтин саобраћај поштом и електриком. Путовање је постало лакшим; слобода кретања са свим својим последицама у виду размене идеја, бескрајно омогућена. Резултат свега тога је интелектуална револуција. Наука је ушла у оптицај. И ако још и сада постоји, а по свој прилици биће тако и у будуће, посебан рад људи којима ће нарочити позив бити да у својој руци држи научно испитивање, ипак је данас искључиво учени ред људи ван сваке могућности. Такав је ред прави анакронизам. Наука није више једна непокретна маса, већ је постала течном. Она се живо креће по свим друштвеним редовима.

Лако је увидети да ова револуција у погледу наука носи у себи и знатне промене у мишљењима појединаца. Подстреци интелектуалне природе наваљују на нас са свих страна. Чисто умни живот, живот научника и човека од књиге, добија тиме сасвим другу вредност, Академик и сколастичар постају сада не имена пуна части већ речи које у себи носе поругу.

Све ово опет значи нужну промену у врсти школскога рада, такву промену коју још нисмо ни изблиза довољно појмили. Наше школске методе а великим делом и наши школски програми потичу из доба у коме су знање и познавање из -