Učitelj

Школа и Прогрес у Друштву · 379

њама на каквом пољском имању или у врту а путем стварног живљења и бриге о њима. Никакво вежбање чула у школи, уведено ради њиховог развића, није у стању ни да утакмицу започне са живошћу и пуноћом чулног живота, што потиче свакодневно услед дружбе и интересовања за домаћи рад. Вербално памћење да се вежбати израдом датих података, деломично развиће мишљења да се стећи лекцијама из природних наука и математике, па ипак све је то тако удаљено и магловито, кад се упореди са развићем пажње и мишљења, што га стичемо кад морамо да радимо са стварима иза којих нам стоји какав стваран разлог а пред нама какав стваран циљ. Сада су прибирање индустрије и подела рада у ствари потисли домаћу и месну производњу, бар што се тиче васпитних циљева. Но узалуд је оплакивати пропаст старих добрих дана дечије скромности, бојажљивости и слепе послушности у нади да ћемо их тим оплакивањем или одобравањем поново моћи ускрснути. Све је то дошло услед дубоких промена у друштвеном животу и једино исто тако дубока реформа у васпитању биће тој промени дорасла. Морамо признати да у томе има и накнаде, наиме пораст у стрпљивости, у човечности са којом друштво суди о својим члановима, у бољем познавању људске природе, у појачаној оштрини у читању туђих карактера и тумачењу друштвених промена, у већој тачности у прилагођивању на разнолике личности, у додиру са повећаним радом на пољу трговине Све ове ствари значе много за данашњу децу, васпитану и одраслу по градовима. При свем том постоји и један стваран проблем, а то је како ћемо сачувати ове користи а да ипак у школу унесемо и нешто што ће се тицати и оне друге стране живота, наиме рад који тражи личну одговорност и који васпитава децу имајући у виду и опипљиву вредност.

Ако се сада обратимо школи видећемо да је једва од њених у садашњости највиднијих тежњи и увођење такозваног ручног рада, занатства и домаћег рада, т. ј. шивења и кувања.

Ово није учињено намерно, са пуном свешћу да нам школа сада мора дати тај чиниоц васпитања о коме се кућа раније бринула, већ пре инстиктивно, после искуства и огледа да се такав рад веома свиђа деци и да им даје нешто што се иначе не може добити никојим другим путем. Свест о ње-