Učitelj

550 Учитељ

Да би смо потпомогли овај начин посматрања, даћемо фош један прост пример, али мање обичан. један човек, који путује у један непознат крај, дође до раскрснике.

Немајући никаквих података, он застане, колеба се, размишља: који је прави пут Како да отклони колебање2 Има само два избора: он мора, или слепо да настави свој пут, на срећу, или мора да открије разлоге, да се одлучи за овај или онај пут. Сваки напор мисли, учињен у циљу да се одлучи, садржава било пребегавање чињеницама памћења, било једно посматрање реалности, каткада и једно и друго. Путник мора испитивати брижљиво оно, што је пред њим, и прибећи својим успоменама. Он се труди да открије метод, који ће се завршити одлуком. Он мора мењати правце, док не открије један знак, тражећи путоказ или географску карту. Његова размишљања имају за циљ да пронађу чињенице, које ће му помоћи да постигне свој циљ. Горњи пример може се генерилисати, Акција мисли је као једна раскрсница, с једне стране представља једну дилему, с друге стране поставља избор. Ако умна акција прелази поступно с једног предмета на други, или ако имагинација допушта фантазије, размишљање је нексрисно. Али ако се укаже тешкоћа, сметња, ми застајемо. Елеменат који служи као основ у процесима равмишљања, јесте потреба да се изађе из једнога става сумње. Кад није питање проблема о одлучивању и тешкоћама, које треба савладати, онда постају сугестије, а то је акт мисли првог типа, Ако је навала сугестија, просто контролисава њиховом емоционалном подударношћу, њиховим прилагођивањем једној извесној слици, онда имамо други тип. Али ако имамо питање, које захтева један одговор, двосмислицу коју треба објаснити, чињенице онда иду једним одређеним правцем. Свака сугестија, свако закључивање, испутује се у тежњи да се окрије с каквим правом она хоће, да реши овај проблем који је у питању. Ова потреба да се то објасни, јесте једна врста контроле истраживања. Један путник који жели да позна најбољи пут узнемираваће се другим посматрањем и контролисаће сугестију, које долази са других изБора, ако жели да открије пут, који води у једну варош. Проблем ограничава циљ мисли, а циљ мисли контролише процес мишљења.

На крају ми можемо рећи, да мисао има своје порекло