Učitelj

588 У чеи те љ

= ee *

Јесењи растанак малишанског друштва, састављеног о летњем школском одмору, личи на породични растанак, на одлазак гостију који су нам били оживели дом. Мени је тако бивало увек кад је у августу — а ја још ни знао нисам како се зову ти дани — долазило време да се наше друштво преполови, јер, говораху ми, почиње школа. Први, дакле, чин школе, пре но што сам постао њен поданик, бејаше у томе да ми учини на жао.. А једног дана и једне јесени дође рреме да и сам у школу пођем. Али је чудновато леп разлог за та; мој полазак: у школу одоше и последњи моји другови; остадох сам; а у школи је сад весело друштво, онај свет за који бих радо дао душу своју — идем тамо и ја! Тада сам имао седам година — а по узрасту сам у школу могао поћи још пре добра два лета. И то је имало свог посебног разлога. Рођен у дому, пуном породичне топлине и лепе побожности, био сам одродитеља, нарочито од идеално нежне мајке, гледан с болећивом стравичношћу: како се говорило, деца се у том дому нису држала, па је требало да ја уз једног, свега, прилично старијег брата, који је тада већ био одвојен ради гимназијских наука у Крагујевцу, будем накнада за толика и толика страдања душе мојих родитеља. Зато у Жабарима, у главном месту српског Мисира, среза моравског а округа пожаревачког, на "дивном друму између Свилајинца и Пожаревца, за мене не бејаше власти, и ако је мој отац, срески начелник, важио као добар човек али неумитно тачан у вршењу дужности, А шта је добром старешини преча дужност него настати да сва деца за школу дорасла, у школу пођу, сва — осем његова синчића !

Пошавши у школу из реченог разлога, упутивши се једног дана у њу сам, казао сам учитељу да ћу и други пут доћи Реч сам одржао; у школу сам ишао уредно. Тешко ми је било чекати да се сврши неки посао за који нисам знао ни зашто се врши ни како се, управо, то ради, јер се тек после тога посла може прећи на оно што је главно — на играње. Протекла је цела школска година, а ја нисам знао зашто се иде у школу, кад се сви ми можемо састајати и играти и на другом месту! Нешто мало пре испита пођу моји родитељи у бању, па, наравно, поведу и мене, Кад смо се, после месец дана, вратили, рекоше ми другови да сам прешао удруги ра-