Učitelj

Листак 589

зред. Замислио сам се, али не могући ничега смислити ни равумети зашто то бива, слегао сам раменима и рекао: „Ако ће“... Да нисам био добро дете, и — пресудна чињеница! да нисам био дете среског старешине — зацело не бих ни видео другог разреда! Знао сам да се делило по клупама, јер су сва три разреда била у једној соби и имала су једног учитеља, четврти је разред могао учити само онај који учитељу посебно плаћа: и он је у исту учионицу долазио, али је учитељ с њим посебно радио, Како је то могло бити. — не знам. Али поуздано знам да :е шако било. Од детаља ћу поменути ово. Бројање и уопште математички део наставе бејаше за менеу почетку нешто непојамно. Цифре сам, истина, одмах научио писати, све — осем осмице. Али томе броју Бог зна да ли бих икад и схватио тајну писања, да нисам његовој шари нашао сличности у ногарима на којима се секу дрва. Кад насликам један део тих ногара, па кад оне две летвице горе и доле саставим по једним луком — изиђе осмица! Тај ме је властити проналазак необично охрабрио, и утврдио ме је у уверењу да ћу некад ући у траг и свим осталим научним тајнама. Сложеније питање бејаше са системом бројања. Ваљало је то израдити, и ја сам уложио доста труда да ствар расправим за себе и на свој начин. Нашао сам да бројање није ништа. друго него корачање ува степенице. Према томе се у мени створила скала коју никад више нисам заборављао, и која ми је много доцније била од највеће користи:ја и данас на свакој лествици THX бескрајно великих степеница видим по један број. Овде. дакле, вид игра главну улогу. У хронологији историјских догађаја ја се служим том методом: догађај стоји поред броја-године,.. О великом се школском одмору између првог и другог разреда десило нешто што је за моје учење у школи било од највећег, од пресудног, значаја. За десети дан месеца августа 1872 била је у Београду заказана светковина првог реда. Тога је дана ив руку Кнежевских Намесника примао владалачку власт дотле малолетни Кнез Милан. Београд ће бити препун гостију, а међу гостима ћемо бити моја мајка и ја. Поћи ћемо из свога села одмах по поноћи; проћи ћемо кроз толика друга села још док она: спавају; помрчина ће са својим тајнама изазивати неодређене слутње; чућу најпре певање петлова, а по том овде онде шкрипу ђермова; видећу како се буди читав