Učitelj

Листак 601

бурек оставио је свој грош. Учитељ је до једанаестог часа опет био у читаоници, а тада је дошао и рекао да ће ђаке скоро пустити. Међу тим могао би неко отрчати до Талпаре и донети чашу пива из леда, „а не — објасни — којекакве бућкурише, као да захвата из бегејског рита“... Тако је чињено целе године. Само се према годишњим временима и плодовима мењала и менажа. После л) беница дошло је на ред грожђе с бресквама а за њима мушмуле Зими је све замењивано „једном црном“, које је идућег пролећа и лета уступила место трешњама, вишњама, јагодама, јечменкама и петровачама. А ко је текла наставаг Просто и лако. Пр2 подне смо имали један, а по подне други предмет, У накнаду — сваки је ђак био испитиван и пре и после подне Учитељ је претпостављао да тројица од ђака зацело знају све, па је наредио да они испитују све ученике, поделивши их на три гомиле. Макако би испитивач гледао у књигу, а ђак би говорио. Није се допуштало никакво одступање од текста: училе су се и штампарске погрешке, само ако њихова битност није била очевидна. Данас се и коректура води с мање строгости. Доцније је учитељ допустио да се кекција може примити и са четири грешке: ако би ученнк учинио више грешака од тога броја, ћутећи би излазио ван клупе и запсчињао клечање које је по времену било недогледно: кад научи јавља се ђаку — испитивачу, и свај га испита, после чега дужник иде на место или продужује клечање. Ја сам од свега тога био имун. Одмах по мом доласку узео ме је био на пропитивање. Није трајало ни десетак минута, па је у чуду узвикнуо: „Па ког врага ти не знаш!“ Приближио се испит. 33 надзорника је био одређен — страшно! — Пецић. Сад се учитељ дао на посао: крупно је написао нов испитни прозивник, који је ту пред нама, својеручно прошио срмајли-концем. А, ваљда да охрабри себе, он је надворником плашио вас! Доће и дан испита. Пространа учионица пуна отмених гостију а нарочито препарандиста и њихових професора. Надзорник не поздрави ни нас ни њих, већ заповеди учитељу: „Изведите ми једнога!“ Знао сам шта ће бити, те на први знак учитељев приђох. Почесмо са Земљописом и то — од Инђије. Тако ми Бога, држао сам се. славно! Где он оком — ја скоком. Све се овесели, учитељ стаде да се смешка, препарандисти шапућу међу собом живо одобравајући, док надзорник не положи оружје. „Бре, — уз-