Učitelj

702 Учитељ

Ова три оделељка колега Живковић је пропратио уводом и закључком, у којима између осталога, указује „на могућност педагогике нар. песме као националне педагогике раг ехејепс и да народна песма ние само етнографска и фолклорна грађа, нити једино материјал за психологију народа у Вунтовом смислу“, па је завршио. „Ми не смемо ни за ким ићи, тим пре што имамо своје путеве и могућности. Морамо упоредо стремити са модерним народима, развијајући своје јасне особине, остварујући себе у витештву народне песме“.

Ретка по предмету који обрађује а са пуно особина које чине једну књигу лепом, „Педагогика народне песме“ заслужује особиту пажњу.

Вит. 6. Радовановић, учит.

Д-р Бранислав Крстић: Експериментално испитивање развитка говора и интелектуалних функција у раном детињству.

Примена експеримента на област душевног живота учинила је за по:ледњих 50 година огроман прогрес, који је психологију поставио у ред егзактних наука. Међутим, данас, савремена психологија ставља себи за предмет дете у раном детињству као полазну тачку, док је раније тај предмет у домени опште психологије сматран као немогућан, и полазило се само од школског детета. Против примене психолошког експеримента на малу децу били су извесни представници дечије а такође и експерименталне психологије па чак и Вунт. Они су наводили многе психолошке и педагошке разлоге као: неразумевање смисла експеримента од стране деце, јака сугестибилност, несигурни закључци по аналогији, неспособност самопосматрања. Сви ови наведени разлози, без сваке сумње, чине мање или веће тешкоће, али не значе да је психолошки експерименат у раном детињству немогућ и искључен. К. Билер оправдано каже, да се данас у психологији детета налазимо пред новом фазом, у којој ће доминирати експерименат. Ми се можемо данас прикључити његовом тврђењу и смело тврдити, да смо у фази експерименталне психологије детета, и да смо продрли у суштину духа од првих дана његовог формирања. Истраживачке методе у том правцу дали