Učitelj

Краћи прикази 701

врло опширно писати. Међутим то колеги Живковићу није била намера; он је из те неоспорно богате педагошке области узео оно што је најлепше и од највеће вредности, па то са елегантном реченицом врло лепо обрадио у три одељка: 1.) витештво као идеал и циљ васпитања, 2.) српска мајка и 3.) еугеника нар. песме.

1. „Витештво нар. песме“, каже с правом колега Живковић, „није једнострано, спартанско“. Оно је „хрмонијско, надахнуто, обилићевско“. Далеко од тога да представља само

„физичку еластичност и лукавство“, оно је пре свега „уметHOCT сре у животним контрастима и високо уздизање личности“. Постојаност моралног карактера, која се у научној педагогици, а и иначе у животу, необично цени, у њему је дошло до потпуног изражаја, па зато оно и јесте циљ васпитања.

Али оно има и друге вредности: оно онемогућава лутања и расипања у васпитању, јер је поникло из душе нашега народа као чисто његова потреба, те не превиђа његове јасне особине.

2. Српска мајка је у нар. песми нешто идеално, недостижно. Сасвим је споредан њен друштвени положај: краљица, сељанка... Она је у свом позиву (васпитање у духу витештва) прави уметник, Има такта и пуно педагогике, Уме, кад устреба, „да се заложи, да се жртвује, да лечи, да ублажује, исправља и даје директиву“. Она васпитава:

„Немој сине говорити криво Ни по бабу, ни по стричевима, Већ по правди Бога истинога, Немој сине изгубити душе, Боље ти је изгубити главу, Него своју огрјешити душу“.

3. Еугеника нар. песме је врло занимљива. Док данас имамо једну врло јаку педагошку школу, која неће ни да чује за наслеђе, дотле је она сасвим у складу са Хекеловим биолошким принципом: „онтогонеза понавља филогонезу, јер индивидуа у овоме развићу репродукује своју расу“. Краљевић Марко као сестрић Момчилов а син Вукашинов и Јевросима то најбоље у свима својим поступцима илуструје.

Учитељ 7