Učitelj

Некролови 787

почео нагло Венути и побољевати док га најзад физички снага није издала и он духом још свеж и у мислима вазда управљеним за добро и напредак наше отаџбине, школе и просвете, и његовог милог удружења — напусти овај земаљски свет.

Више од 30 година борио се је пок. Стева за добро и напредак школе и учитељства и на томе путу и у ту борби никад није поклекнуо ни малаксао. 1901. године било му је поверено и вођство Удружења, у време које је било врло критично и тешко када је Он прихватио смело учитељску заставу и високо је држао. Са својим сарадницима у Управи Удружења успео је да се не овакони један реакционаран пројект зак. о нар. школама који би био по школу и учитељство фаталан.

На књижевном пољу није се истицао изузев што је штампао неколико угледних предавања а био је неко време и члан редакционог одбора „Учитеља“.

Као благајник Учит. Удружења био је врло исправан и чувао је интереса Учиг. Удружења врло брижно. У једном критичком моменту за Учит. Удружења, за време Аустријске окупације спасао је имовину Учит. Удружења од непријатеља и само његовој уметности и ризику по цену живота има се благодарити што је заосталала готовина, менице и хартије од вредности, спасено те је по ослобођењу рад у Удружењу настављен.

Нека је слава Стеви Ђорђевићу и вечан помен међу нама!

Т

Стеванија Варјачићка учитељица у Паланци, жена Зарија Варјачића народног посланика, — умрла је 21. nem. 1925. године.

Из говора, њеног управитеља, г. Живана Симића, држаног пред основном школом у Паланци види се, које и каква је била покојна Варјачићка и колико је њеном смрћу изгубила и школа и отаџбина а нарочито њен муж Зарије Варјачић.