Učitelj

Књижевни преглел 693

ла основна школа буде и даље општа заједничка за све грабанске редове а не да се деца виших и богатијих кругова издвоје од остале деце. И то је оправдано, јер свако одвајање деце било би антисоцијално и само би стварало завист и мржњу како код деце тако и код грађана.

Даље, тражи осморазредну основну школу јер су данашње четвороразредне недовољне; предлаже да ученици после свршене основне школе похађају још и обавезну продужну школу која би трајала две године. ; |

У одељку о забавиштима писац убедљиво говори о њиховој великој важности у социјалном и моралном погледу. Али, у Србији њих има врло мали број. Само није навео какве би квалификације забавиља — наставница требала имати, да „би могла с успехом радити. Нема сумње да би и забавиље требале да имају свршену учитељску школу, јер њихов рад није тако прост, ако се жели потпуни успех.

У одељку: „Колико да буде ученика у једноме одељењу“, писац умесно предлаже, да их буде што је могуће мање, да би их наставник боље упознао, чешће испитивао и да би могао стално контролисати њихов рад. А то захтевају и важеи хигијенски обзири. Овде је потребно знати: како ту групу ђака треба распоредити у једноме разреду» Наставници су обично распоређивали ученике по њиховоме знању T|. најбољи су седели у „првој“ клупи, а најгори у „последњој“ (магарећој); док су други вршили распоред ђака по величини. Наравно то је погрешно. Са гледишта Експерименталте Педагогике Бине препоручује, да се распоред ђака у учионици врши нарочито с обзиром на стање њихових чула: вида и слуха, тј. слабији да буду напред а здравији позади. Што се тиче школа са полудневном наставом писац захтева за њих скраћени наставни програм.

Даље, писац говори о „Манхајмском систему школовања“ који тежи да изведе реформу наставе тако, да у будуће o једноме разреду уче само ученици једнаких способности. То исто траже и педагози као: Ог. Клапаред, Ог. Декроли и други, који живо раде на стварању и уређењу нове школе т. зв. „Pćcole sur mesure“. Г. Протић зналачки излаже разне добре и слабе стране овог рефозмног покрета. Само он вели, да за сада нема сигурног, поузданог средства за мерење, одређивање