Učitelj

694 УЧИ те ЈЕ

разних духов. способности, Разуме се, не постоји. него апсолушно тачно мерило за мерење интелигенције и духовних. способности. Али постоје извесна добра средства (тестови), помоћу којих се данас може одређивати како општа интелигенција тако и нарочита духовна способност поједињих ученика, T. |. одредити њихова иншелектуална година, — како то: вели Бине. Та су средства познати, чувени тестови Бине-Симон,. као и допуњени тестови Терманови, који су у пракси у земљама, где су примењивани као што је познато, дали врло добрих резултата. А за ова наведена средстава не може сеникако рећи да су несигурна, рђава, јер ти тестови почивају“ на принципима научног објективног метода.

Г. Протић предлаже да се, поред других школа, отварају“ и добро уређене Грађанске школе и то у свима крајевимагде има услова а где их сада нема јер вели да су оне васпитнеи корисне,

Он сматра да Грађанске школе треба да имају ранг“ нижих гимназија. Само вела, наставници тих школа морају бити стручно спремни и вредни,

У овом делу нарочито се“ истичу ови важни одељци: „Гимназије“, „Женске Школе“, „Школски надзор“, и „Нашдржавни просветни програм“.

Затим, писац, говорећи о школској управи, тражи да. школом и даље управљају: месни школски одбори и обласни, јер то је најбољи пут за напредак народних школа, Он npeпоручује да председник месног школског одбора буде учитељ, а не председник општине, Ту на једноме месту г. Протић вели ово: уАли, народном школом интересује се и народна. црква, која има задатак да се брине о спасењу наших душа... Цркви је и дужност да се интересује народном школом и њеним радом. А кад има дужност према школи, онда црква има и право према њој“. (Види стр. 143). Нека нам не замери, уважени г. Протић, али сво тврђење није оправдано; то његово схватање, и ако га он износи у најлепшој намери, погрешно би се тумачило у ј дноме делу нашег народа, и било. би од велике штете по државнн и национално јединство. С. обвиром на још несређене социјално политичке прилике, у којима се данас налази наш цео троимени народ, није опортуно: прокламовати ни једну врсту права цркве (т.ј. неког надзора