Učitelj

32 Учитељ

читали и слушали а коју, свакако, и на себи осећате. За вас, који ћете од сутра почети формирати и васпитавати младе духове у школи и оне зрелије ван школе, од већег су интереса промене и поремећаји у психичкој и етичкој структури народне душе, које се опажају после ратова. Многи тих промена нису свесни; мало њих их воде и мисле о њима. А промене су те тако крупне, тако судбоносне, да све праве родољубе морају забринути.

Идила Јанкових села тако је далеко од нас данас, да се чини да је Јанко живео и писао за векове уназад... „Богатих сиротана“ и „анђеоских душа“ тешко је наћи данас у селу. Литература је престала да пише о селу, ма да баш у селима данашњим има пуно и драмских и трагичних мотива. Судска хроника, на жалост, богатија је прилозима изврнутих савести, помрачених душа, изопачене културе и појмова. Изгубљен и додир са селом. Све је даље од нас. Сродничке везе — којих је све мање — или служба извесних одвешће понекога у село, али ће се мало њих похвалити оним што је видео, јер ће мало и умети посматрати. Критичности и разумевања нема. Обично се каже: није добро у селу. Зашто није добро и може ли се зло поправити — мало се кб пита...

Међутим, село наше преживљује тешку кризу у сваком погледу. Етичка, морална, криза је највиднија, најопаснија. Њу ћете најпре опазити. Етичка култура села је у декаденцији. А шта значи то за један народ довољно је, да вас потсетим на опадање етичке културе старога Рима из Неронове епохе и биће вам одмах јасно.

Констатовати зло а не тражити му лек, или, што је још горе, и не освртати се на све то, већ поред свих појава пролазити безизразних и затворених очију, више је но злочин... Међутим, питање подизања и напретка нашега села, питање дегенерације његове у етичком и у сваком другом погледу, питање је нације наше и њенога опстанка; питање је расе наше, оне расе, која није — надајмо се — изгубила и источила све сокове своје и сасушила све жилице своје.

Питање ово не поставља се само вама, моји млади слушаоци, већ свима интелегентним синовима ове земље. А што се оно у овој прилици баш пред вама подвлачи, долази отуда што ћете ви за неки дан ући у народ и бити му најближи.