Učitelj

Психологија 39

органи у ово доба су већ ојачали и оно је способно да схвата. Тада се рачуна и на број сензоријалних квалитета, које је дете способно да прими док се у исто време развија његова способност да их разликује међу собом и у њиховим различитим јачинама. У исто време оно је способно да скупи сензације, које му долазе повремено од различитих чула и да различите квалитете уједини у перцепцију једнога предмета. Прогрес у погледу таквог перцептивног процеса је у чулу у коме се разни предмети скупљају према њиховим односима док не формирају перцептивне системе. То је рад у коме суделују пажња и меморија и за који је потребно упутити васпитање чула циљу, да се добије свесна активност детета.

У новије време а у погледу развића чула, не говори се више о већој или мањој оштрини као функционалној нежности органа, већ о начину како се дух користи оним материјалом што му га чула пружају. Тако на пример код чула слуха, дете достиже доцкан да перцепује одстојање и разликовање звукова, али пошто се такви феномени код њега манифестују треба да се у њему створи један јачи психички развитак, како би било способно да схвати и те чујне феномене.

Па какав је свет дечјих представа на почетку своје четврте године» Какве су идеје, којих је пуна његова душа и за које мора да буде одговоран васпитач

По себи се разуме да васпитач мора да одреди дечји психички инвентар, који ће га обавестити: које ствари ученик познаје; који су претежнији правци његовог интереса; који ће га обавестити о тачности дечјих представа; 0 његовом језичном богаству; о категорији појмова и т. д. Први покушај истраживања у овоме правцу учинило је Берлинско Удружење октобра месеца 1869 године, када је позвало учитеље да студирају дечје индивидуалности у моменту, кад први пут ступају у школу'). Из прикупљених података сазнало се, да је индивидуалност берлинске деце различита од индивидуалности деце из других вароши и села и да на васпитање утиче различитост околине. Испитано је 10.000 деце и било им је упућено 75 питања, која су се односила већином на ствари из породичног живота, на поједина лица, путеве, пијаце, споме-

1) Luigi Visconti: „La psicologia della fanciullezza“ crp. 27.