Učitelj

Хроника 17

да се гласа“. Председништво је опомињало на ред, али је вика бивала све већа. У викању је учествовало некокико млађих учитеља, за које управа верује да нису били лелегати, и једна учитељица с галерије, и да су примећени чак и неки младићи из Скопља, који нису ни учитељи. И ако грозничав, председник је предузео вођење седнице и у ларми настало је читање извештаја за извештајем. После сваког извештаја председник је питао да ли га скупштина прима и од већине се чуло: прима, а од једног дела: не прима. Тако сд сви извештаји примљени и скупштина закључена са жаљењем што се овако од стране мањине саботира рад, нарочито са жаљељем од стране Хрвата и Словенаца, који су потегли толики пут не ради свађе, већ ради објективног критиковања и бољег . успеха у нашој организацији. |

У вече је позватим гостима и делегатима приређен банкет од стране скопског учитељског друштва уз помоћ гостољубиве скопске општине, али који је после онако бурног завршетка скупштине, био безначајан.

За ову учитељску скупштину „Народно Дело“ је спремило нарочиту „Споменицу“, коју је бесплатно раздавало учесницима скупштине. То је једно луксузно издање са сликама, због којега „Народно Дело“ заслужује честитање и особиту захвалност. Уредништво „Јужног Прегледа“ пак издало је свечану свеску „Јужног Прегледа“, посвећену Конгресу Југословенских Учитеља, коју су врло лепо уредили гг. Сава Милосављевић, Петар Митропан и Боривоје Недић, а издао власник г. Чедомир Ј. Тодоровић. То је једна књига дивна за читање, за књижнице и за украс на столу и изгубиће сваки учитељ који је не набави.

Скопском учитељском скупштином позабавила се и јавност. Један лист је донео чланак: „Жалосни завршетак учитељске скупштине“. Још неки листови су говорили о скупштини. Признајемо, ништа се лепога није могло рели. Заштор Због необузданости. Чујем како ми неко вели: „Не, него зато што управа не допушта критику“. Али овакав приговор не може опстати, јер није тачан, а ево доказа: пет говорника је једно за другим нападало рад управе и ништа им није замерено, говорили до миле воље. Кад је шести говорник хтео да говори за управу — пријатељи првих шест говорника нису му