Učitelj

Књижевни преглед 119

Садржина ове приче је, као што се види, пример једнога обичнога шеретлука, да би се изиграла једна јасна наредба, јер се хоџа прави луд, па на свој шеретски начин тумачи наредбу о ношењу фењера, да би само изврдао од казне. Али шеретлук није врлина, већ мана, и зато је прави шкандал кад се у ђачку читанку уносе и примери оваквих шеретлука.

Колико је састављач ове читанке Г. Вујанац био мало обазрив на педагошка начела јасно се види и по томе, што у овој читанци има таквих фраза, које не може разумети ниједно дете у П разреду основне школе, нити их учитељ може лако објаснити деци | разреда основне школе.

Ево неколико таквих фраза:

„Сам себе приносио на жршву“, стр. 27.

„Голо Брдо Посшаде Косово“ (т.ј. разбојиште) стр. 80.

„још кад су нашом земљом Турци владали“, стр. 87.

„Искушење учини своје“, стр. 124.

То су, ето, мане ове читанке педагошке природе, а оне су, као што се види, такве и толике, какве и колике не сме имати ниједна ђачка читанка.

Читанка је књига која служи поглавито томе да се ђаци помоћу ње уче правилноме говору и писању. Зато у добрим ђачким читанкама не сме бити никаквих ни језичних неправилности, али ова је читанка, поред великих педагошких мана, што је већ показано, пуна још и синтактичких и граматичких неправилности. |

У овој читанци има безброј реченица, које нису конструјисане према духу нашега, већ према духу немачкога језика, т.ј. са глаголом на крају реченице. Из тога се види јасно да Г. Вујанац не познаје синтактичка правила, па ни правилан ред речи у реченици, а то мора добро познавати сваки писац или састављач ђачких читанака, иначе читанка не може бити добро израђена, па ни служити ономе чему она треба да служи.

Према нашој синтакси ред речи у реченици је овакав; подмет, прирок па онда предмет или додатак прироку, и по то томе у нашем језику глагол никад не долази на крају реченице, као у немачкоме језику, осим онда кад сила говора пада на прирок у реченици. Г. Вујанац, било да не познаје ово сеновно синтактично правило о реду речи у реченици,