Učitelj

Д-р Стеван М. Окановић 87

холошких процеса могу злоупотребљавати у предавањима али да ту нису криви принципи већ неумешност. Пеихичких процеса мора бити у свакој правилној обради не само извесног градива већ и садржине свакога градива из кога му драго наставног предмета. Стога што се овим редом процеса не везујемо само за извесно градиво него он вреди за градиво из свих предмета то нам он и казује само онај општи облик — форму — у коме треба да се обрађује извесна наставна садржина. С тога се она и називају формалним ступњевима.

Овим чланком није нам смер да изнесемо студију о целокупном раду и заслугама Окановића и блиблиографију његових радова већ само да додирнемо правце његовога рада остављајући позванијима да то ураде. Напомекућемо само важније његове списе. Он је врло много чланака и расправа написао у Хензсћин fiir Philosophie und Paedagogik, Deutsche Ва ег Hir erzienden Unferrichi, YyuaTeJ)by, Просветном Гласнику, Материнском Листу, Ручном Раду, Архиву за педагогику и дрштвене науке, Педагошком Прегледу, по разним календарима и школским извештајима. Једно време је уређивао с др. Миливојем Јовановићем и Арером Архив за педагогику и друшвене науке, а покренуо је и стручан педагошки лист Педагошки преглед, који је под његовим уредништвом излазио 3 године. Исто тако покренуо је с пок. Р. Митровићем и потписатим Матерински Лист 1900 г. који је излазио 4 године. Од важнијих дела издао је Осећања и воља 1893 г. Осећај, превод 1898. Та удана аб таве 1899, Педагошка писма од др. Беме а у преводу, 2 књиге, 1899 г. Елементи Психологије од Вааја, превод, 1890 г. Мар или интерес (прештампано из „Учитеља“) 1901, Истина о научној педагогији 1901, interesse und зеђа аноке 1900 и т. д.

Бавио се и дечијом књижевношћу и штампао 2 књиге врло лепих Приповедака за омладину а написао је и уџбеник за Рачуницу за Ги Ш р. осн. школе.

Али најглавнији његов рад, коме је он већи део свога живота посветио, који је радио са потпуном научничком ерудицијом, и рад који би био једно капитално дело у педагошкој науци то је његова Општа Педагогика. То дело он је намеравао да изда пред Балкански рат, и штампао је као рукопис