Učitelj

Експериментална педагогика 187

слило се, да ће се међу њима наћи у изобиљу шиш лениваца, јер заиста где би се они могли наћи ако не међу овим последњим и најгорим ђацима» Вршећи ову анализу Бине и учитељи били су приморани, да издвоје све оне, код којих се школски неуспех очигледно објашњаваше физичком слабошћу, или каквом другом умном маном. Извршивши ова издвајања, остатак је представљао оне браве, карактеристичне ленштине, чија се леност објашњава моралним узроцима. Дакле, тај остатак био је тако мали да је све њих зачудио. Он је износио 20 од целокупног броја ђака. Колико вреди овај број» Разуме се, он има једну вредност приближно тачну, и он ће варирати према средини. У једној школи биће мањи, а у другој већи. Овај број ће се мењати према оцењивању наставника, јер количина тражених напора од једнога ученика није одређена, утврђена и непроменљива.

Треба бити предостражан у испитивању и остављати на страну све случајеве слабе и пролазне лености, које нимало немају озбиљног дејства на учење. То нам доказује да питање лености, чији је узрок моралан, има много мању важност него што се то обично замишља.

Интересантне су све личне белешке, што су их писали одлични париски учитељи, о леним ученицима. Бине је тражио у тим белешкама јасну дефиницију лености и мислио је да ће у њима наћи јасних детаља, који ће му објаснити; у чему се састоји та леностг Многе анализе које су биле дане, биле су непотпуне и доста површне. Најчешће се ту говорило о оној деци, која су се одрицала напора. Заиста, радити то није увек и весео посао, нарочито за дете. Има проблема и сувопарних граматичких лекција које немају ничега забавнога нити дају разонођења, и утврдити дечју пажњу на то, треба. доста напора и труда.

Неки ленивци, неспособни су за то. МИ ако осете да их мотрите, они читају онда махинално, док им дух блуди негде на другој страни, или се праве као да слушају. Откуда то долази да се они одричу напорар док већина њихових другова труди се да ради» Ове учитељске белешке објашњавају то помоћу неких мањих узрока секундарног значаја. На пр. једно дете је имало велики одмор па је због тога изгубило навику за рад; друго дете није ни стекло ову навику, због