Učitelj
188 Учитељ
тога, што му је у раду помагала његова породица и радила му задатке; други један ђак непрестано преписује од својих другова и тако се ослобађа од сваког личног рада. Сви ови утицаји могу објаснити извесно слабљење и попуштање оне диспозиције за рад. Али, ти исти утицаји, без сумње, утичу и на осталу децу, па ипак, нису довољни да од те деце на чине ленивце. Ово објашњење није, дакле, потпуно. — У другом случају, учитељ наводи као узрог стање обесхрабрености и малаксалости духа. Једно дете, које сваког дана при мећује, да у пркос своме труду и раду, и даље остаје по. следњи ђак у разреду и добија увек рђаве оцене, разуме се, долази у стање обесхрабрености и учење му онда постаје одвратно; нарочито ако не нађе моралног поткрепљења и утехе код својих родитеља. Породица овог детета је равно. душна и кад се оно врати кући, не нађе никога с којим би се поразговарало мало о ономе што се у школи ради, и тако не осети оно велико задовољство од тога разговора. Или, отац и мајка дају пример лености и немарности. На другоме месту отворено се исмејавају његовој школи и учитељу. Или, што је најчешћи случај, уче дете да свога учитеља сматра за непријатеља а његове казне као израз пакости. H учитељ се пита: да ли ови примери лености не долазе пре од једног против-васпитања, него ли од оне праве лености Најзад, париски учитељи наводе и последни узрок лености: то је неосетљивост према обичним средствима која драже и потстичу за рад. Ученик је, веле они, равнодушан према свему, он је немоћан јер је слабих мишића и живаца.
И ако има доста тачности у овим тврђењима, ипак, сва ова објашњења су проста и површна, и не показују нам пот пуно оно, што чини основу, сушшину једног детета.
После многобројних анкета и разних успешних «ксперимената, Бине је предложио да се усвоје ова два типа лености.
1.) Случајна, пролазна леност. — То је познато малотрајна леност, периодичне природе, која се чешће јавља код ученика, али брзо пролази без тежих последица. Она наступа као резултат неког догађаја. i
На пример, једно дете је обесхрабрено и духовно клонуло због тога, што је добило слабу оцену; што није поло: жило неки испит, или, пак, због увреде свога друга. Она