Učitelj

Европске наставне реформе после рата 189

активност, која се већ била формирала у њему, сигурно би се произвела и манифестовала, само да није било овог малог спољњег узрока, који је омео и спречио. И други тип,

2 Урођена леност. — То је она права леност којој недостаје живости у свакодневноме раду. Дете се увек показује: меко, равнодушно и неодлучво. Такво дете, урођене лености, никад не може да осети оно истинско задовољство, које прати сваки напорви и истрајни рад, било да се један циљ постигне, било да је успех само у изгледу. За то такво дете не налази у себи онолико воље, колико би било довољно за успешан рад, или за владање собом.

Према томе, наставници и васпитачи треба да воде рачуна о овим разним облицима лености, 0 њиховим физис: лошким и психопаталошким узроцима, приликом испитивања и одређивања лених ученика. Нарочито је то важно у погледу моралног васпитања и одржавања школске дисциплине, кад се такви ученици кажњавају. Од наставиикове стручне спреме, вештине и обазривости, доста зависи, да ли ће се један лен ученик моћи поправити и стећи здраве навике за рад, или ће се леност код њега укоренити и служити доцније као извор свију порока и недаћа.

РОБИН ТЕ СРЛЕД

Живојин С. Ђорђевић: Европске наставне реформе поеле рата.

— Из књиге: „Европске наставне реформе после рата.“ 1. Француска.

У вези с унутрашњим полетом који је франпуској нацији дала свест о победи, и настојањем владе да васпита народ. за једно више културно и просветно предодређење, Берарово Министарство извршило је преображај готово целокупног школства. Укупан карактер реформе условљен је политичким " положајем. Уверење о томе, да су моралне снаге нације издржале снажно искушење светскога рата, сведочило им је да такву духовну традицију треба не само одржати већ се још јаче бринути о њеној нези. А сазнање да Француској једнога