Učitelj

Деспот Просветилац _ 249

Имамо стварних доказа и о научном покрету за доба. Деспота Стефана. -

Највећи број научних дисциплина има у својој историји "више ступњева. Наука је рода људског стара толико колико и само човечанство. Али је она и млгда толико да је, у многим одликама и проналасцима, тек од неколико деценија.

Двојака је била наука која се у средњим вековима неговала у Европи уопште и у нас посебице. Једно је, и пре"тежно, задуго претежно, било учење које се било посвећивало питањима душе и методама по којима се њој може угодити после земаљског живота. Ова је наука имала два изданка: богословско-схоластичко умовање и поегско-побожно смишљање. Други је овај изданак имао обимније размере и "бројније припаднике. Е

Свему се томе налазе потврде и у старој нашој књижевности. — |

Али је био видан траг и оне науке која с вишим правом носи тај часни назив. Разноврсност наше научне књисжевности старога доба чине огледи да се читалац обогати ближим сазнањем о човекову телу, даље огледи из дисциплине коју називамо Хигијеном и Дијететиком, па затим из науке-о животињским врстама, из тумачења козмичких појава и небеских светова и т. д. о

Интересантно је да су готово све те дисциплине у на шој књижевној обради коракнуле у време живота и рада Деспотова. Оно средњевековно тињање научнога огња у Ев_"ропи и у Византији, тињање онда жељене културе обасјавало је више или мање и српски дух. Најлепши је, ипак, одсев пао у доба Стефаново. Па и ако је, у главном, и такво учење захватано на истом извору који је запајао душу жељну 6богословља, ипак се данас у свему томе може уочити и нешто друкчија тежња. -

Наша књига с краја четрнаестог или најдаље у првим годинама петнаестог века има медицинско- физиогномске огледе о човеку и о саставу човечјега тела; има основа за народну медицину и за метеорологију — а посебице сеу зборнику из дана Деспотових налаза рад који долази у врсту средњевековне Свете Зоологије. Овакав полурелигиозни