Učitelj

Деспот Просветилац - 25:

~

тек онда кад на свету није било више не само Деспота, Константина и њихових савременика, него и кад се, у очајном моменту, за Српство могло казати како „не остаде крста од три. прста“ !

Детаљно се излагање о свему томе мора оставити за другу угодну прилику.

А чинећи овде само ову напомену желимо тек нагласити докле се, за Стефачова времена а на, крвљу нагопљеном, земљишту нашега народа, стигло било с радом у свим тежњама и правцима.

То је, заиста, био O мисли и културе!

Није Косово датум само државног живота нашег. Она. је то и за психу народа српског. „Пет векова почеше Косовским Видовим Даном“. Казало се да је Косовска Катастр фа потресла душу народа српског, а та је душа ускоро дала вероватно и прву епску песму народну. Јер, кад је говор о епици нашег народа, узима се да се по о Косову није _ премного чекало па је народ друкчије запевао. | А Косово је било у доба великог Препорођаја на Западу. И нејасне стране историје наше знају казати нешто о везама старе државе српске са Западом. И зато што је Ко_сово народу нашем тада дошло; зато што му је оно тако дошло. — Косово је датум у свему животу српског. народа, оно је догађај и у историји поезије наше.

"Што се дубље залази у психологију доба Деспота Стефана, све се више губи студен летописачка, и у посматрача се јавља жудна помисао што и сам није живео онда! Јер Деспот не бејаше само витез без страха и мане — био је још и песник. Он је то био не само по осећању које је прожимало душу а. и Миличина Сина: песник је био и по исказу тога осећања.. | -

Има једна песма, наша, за коју нико не спори да је из доба Деспотова. Ми је и данас унекслико знамо, јер потпуно

је ни чули ни читали нисмо. Она је — и на том хвала случају! — запис.на тек после стотину година, и није, ни тада, з'писана онако какву бисмо је данас, у целини, пожелели, О њој неколико речи — мало после. __

У класичном DORE нашем не бејаше уметничке: