Učitelj

Деспот Просветилац 953:

састав коме би најбоље погођена одредба била: дана ако би се уврстио међу десме у прози. То је елегијска посланица, коју је Стефан писао својој вереници, кнегињици на Митиљени... А не треба сметнути с ума да све што о Деспотову књижевном раду знамо — знамо тек по сухопарним реристаторским белешкама хладних калуђера! ·

После Косовске Трагедије у животу српског народа настаје нарочито доба узвишеније душевне инспирације. У колико је политичко-државни живот ишао свршетку, у толико је више маха узимало књижевно и уопште културно снажење. Има објашњења зашто је душа народна звучније проговорила онда, кад је државни организам све јаче венуо.. С тим се болом српске душе добро поклапа духовна обнова европског Запада, а све је скупа донело, поменули смо већ, да се у нашем књижевном развоју доба Деспота Стефана издваја лепим обележајима.

Деспот Стефан бејаше најумнији, по свему вероватно и најосећајнији, син свога народа у покосовско доба. "Треба. имати на уму да су бледи спомени о књижевном раду Стефанову до нас допрли тек по недовољним белешкама људа који тешко да су могли схватити откуцаје срца Деспотова — а свакако да их нису могли пратити. Сама околност што се чешки научник, и песник, Павле Шафарик — како обично кажемо — „преварио“, те је нејасне одломке књижевног рада Деспотова штампао као Песме, упућује да се још једном размисли шта су те врсте старог рукописа заиста могле бити.

Додајмо свему томе оно што већ раније поменусмо да се у Дубровнику Шада почињу писати књижевне песме, — и да је шада испевана, овамо на истоку, друга једна песма која се тиче крвавог савременог догађаја. Та песма пева о смрти рођеног брата Деспотова, и обично се узима да ју је испевао народни певач. А је ли такав певач могао

_ певати о болу Деспотову — а да под тим болом не проплаче, и у сузама не пропева, песничко срце Стефаново» И ми нећемо бити удаљени од истине ако речемо да извесни звуци и нарочите особине те, необичне, песме одају дворско и родбинско порекло њено...

Такве нас мисли упућују да почетак књижевног певања нашег ставимо у доба Деспота Стефана Лазаревића, и јоше