Učitelj

Деспот Просветилац 257

толико душеван и толико осећајан, човек имао и тренутака

личне среће» На тако се питање не одговара поуздано ни кад је реч о личностима јучерашњице. Па ипак: срећан био ил' не био — он је срећним чинио друге душе. Прелазимо преко честитих ратника, који су срећни били зато што су. _ поред њега: прелазимо преко среће оних који су су срећним сматрали кад су помишљали каква пространа поља Деспот отвара духу њихову; прелазимо преко свега онога што би око и сад могло догледати — па имамо на уму срећу оних нежних срдаца која су срећна била бејаху ли у близини његовој. Само моћ маште може угледати те личности.

Али опоменимо се поуке ученог педагога и професора Психологије у универзитету лепе Швајцарске, који, пошто је на основу науке изложио све детаље душевних покрета, свој говор завршиваше речима: „Дотле нас, господо, доводи наша наука — а сад пружимо руку Достојевском, да нас он поведе у свет нежнијих танчина!“ Душа Стефанова заслужује, она, можда, очекује друге врсте Достојевскога. Али нек овде

буде поменута бајна Гркињица, која је, загледавши се уЦа · риграду у Деспота, похитала тајно Београду, да ту будеу близини До спотовој... Овде се мора прекинути говор да не би нарушио интимност онога тренутка који казује визију: Деспот је у врту свога. града; он је у осами и у својим ми. _ слима; њега је, преморена, преварио сан, а месец је на чело његово пустио светлу зраку своју. Нежна лепотица, цариградска бегуница, пришла је опрезно; она дрхти, жуди и бледи, а душа се буни. против месеца о сме да љуби

оно чело...

— То је скаска... | ·

Је ли скаска и ово... У доба праве петстогодишњице Деспотове високо чулна инспирација саопштава овај детаљ... Лични лекар Деспотов био је ожењен Гркињом која га најпре обрадова кћерју а по том га ожалости кад одбеже далеко на југ а оцу остави трогодишњу наду. Отац је неговао дете које се разви у заносно лепу девојку. Али она поче слабити. Отац, учена лекар ученог владаоца, употреби све "знање своје — девојка је и даље нагло венула. И та лепа јединица издахну на очевим рукама, изјављујући: „Залуд је

Учитељ 5 - - o