Učitelj

244 "Учитељ

националне културе имађаше великог Немањића, Саву, а у сутону државне слободе достојног Деспота.

У историји наше књижевности доба Деспота Стефана: Лазаревића издваја се као посебна светла периода. Има доста. разлога што се тако догађало, али је нарочито угодно истаћи да се време владавине Деспотове може у нас сматрати као

· први одблесак Препорођаја — Ренесанса који је у деловима европског запада већ вршио свој значај. Каже се да је Ренесансом пробуђена Европа, али се зна. рећи и то како у Италији „језик Хомера и Платона никако није ни био занемариван“. „Подсећа се како је Петрарка под старост узимао лекције из грчког језика, и како се у Италији уметност још у четрнаестом веку отела била од анемичног подражавања византијској. уметности, па је почела тражити друкчије узоре праве класичности. Кад су прве зраке Ренесанса продрле у Француску, Италија је имала већ добра два столећа пуну светлост епохалног Препорођаја. Четрнаестог и петнаестог века развијаху се у Италији идеје Ренесанса, које ће тек с освитком шеснаестог столећа почети да захватају и Француску. Али у средњим вековима нашем народу не бејаху ни далеки ни непознати извори највише европске образованости. Они су били: Византија и Италија. Шта нас је све везивало за Византију, и колико је лако било њу тицати и из њеног се из. вора напајати — довољно је знано. Али је важно истаћи да је и Италија, и ако одељена Јадранским Морем, ипак била ближа нама него Французима! Ова матица нове културе, Француска, у доба Деспотово и сама је потребовала страних узора, којима је земљиште било у топлој Италији. Фран цуској је теже било прећи планине и озарити се светлошћу Ренесанса, него што је нама, онда, било трудно прећи море.. Зато се у свему духовном изражају - нашег живота за доба. Лазарева Сина траже, некад и налазе, нове ознаке за исказ. онога чему свест тежи. | - Не може се одолети помисли како је тек после четири и по столећа један ваљан Србин у пуном складу изговорио: __реченицу чија је садржина била мисао Деспота Стефана. Кад је Никола Чупић умирући писао: „И просвета је оштра као