Učitelj

О новим васпитним доктринама 529

учини од школе једна социјална институција, и да се дете ангажује за социјални живот» Овде се види прагматика Дуја и сродност његове доктрине са теоријом природних реакција Русоа и Спенсера. И ми смо на путу владе рада слободно изабраног, на путу Далтоновог васпитања, које управља школама, где су деца у додиру са свима делатностима стварнога живота. Дуј осећа добро, да би се у примени његове тео.. рије у практичној стваркости ризиковало, да се падне у претеривања и заблуде, ако би се само ограничио на искоришћавање тежња и нагона у социјалном смислу. Он показује јасно, како треба васпитавати интелигенцију, образовати судове, оно што и обично зове здрав разум. Без расуђивања, каже он, човек је неумешан да води рачуна о ситуацијама. Али се расуђивање не може развијати помоћу формалног васпитања. Реч је међутим о једном практичном суду, који се врши приликом одлучних околности, а који дете може задобити само ако се непрекидно вежбало. Оно што чини морално васпитање јесте дисциплиновати тежње.

Ми смо казали, да нећемо покушати систематску критику ове теорије васпитања, али можемо назначити неколико питања, чија нас испитивања интересују. Да ли се ослобађа од друштва једна таква атмосфера као морал, који је довољан да се стави у дете, да би обуздао рђаве и развио добре тежње. Ако се прими да индивидуа може реагирати на заблуде и мане друштва, у чије име то она чини» Треба добро предпоставити постојање једног правила. Ако је ово познавање урођено код индивидуе, ако је реч о моралној свести, како предпоставити да се ова свест може развијати у пркос социјалних сметња. Ако примамо, напротив, да се практично расуђивати образује социјалним искуством, онда се види да се окрећемо у један круг. На чему постоји тачан практичан доказ, по коме би дете образовало здрав разум и прилагодило друштву» Не ризикује ли се, да то буде једна проста механичка реакција, где је размишљање одсутно. Најзад, каква ће бити улога учитеља, и како ће моћи изазивати добре тежње, ако му је свака директна акција на свест ученика забрањена. Све ове модерне школе, где деца раде слободно, где учитељ не спречава њихов спонтанитет, утврђује један план лекција жије је научно познавање несавршено. Место ове педагогике