Učitelj
382 Учитељ
према дужини ноте (четвртина, половина осмина ит. д.) Кад се ово добро увежба, прелази се на учење мелодиских веж· "бања, погађање висине тона; према његовом месту на лин. систему, певајући при томе аретинске слогове (до, ре, ми, фа, сол, ла, си). Што се у музици зове солфеђо (солефеђирати). · Овим начином певају се прво лакше вежбе, са'краћим интер"валима и у С-диг-у. Кад се и ово утврди прелази се на вежбања са дужим интервалима, као и у осталим дурским и молским тонским редовима. Колико ће се време задржати и на којој врсти вежбања зависи од способности ученика и увиЂђавности наставника.')
Природно је да за две године оваквог успеха мора бити _и да би ако не сви а оно 50%; ученика оспособило се да чита ноте без помоћи инструмента. Разумљиво је да код тих ученика мора и слух бити развијен. |
Како се радило до сада» Да узмемо за пример учитељске школе (Мислим на територији предратне Србије). Нотно певање "састојало се у учењу дечијих песама. Исте песме су лаке и мелодичне, те их учених помоћу виолине лако научи на слух на. памет и доцније пред наставником пева гледајући више у текст, него у ноте. Последица тога је, да нико од нас ниу
"школи, а и доцније у животу није могао отпевати ни најпростију песмицу без помоћи инструмента, а то је велики недостатак за учитеље који су позвани да поред осталога негују песму и код деце (дечији корови)а и у народу (певачка друштва). ,
На основу овога досадањег излагања о уџбенику г. Д-р Милојевића, може се извести закључак да је исти по принципу по коме је писан најбољи од свију досадањих, те би га „Мин. Просвете могло увести не само у средњим, већиу учитељским школама. Желети је само да нам Г. Д-р Милојевић _ пружи ускоро и засебну књигу ритмич, и мелодиских вежбања — солфеђи а затим и Науку о хармонији, као даљи на"ставак теорије музичке уметности; а коју немамо на нашем језику,
7) У музичким школама употребљава се и т. зв. диктон. Наставник на инструменту даје тонове, а ученици, слушајући белешке исте на нотни систем. На тај се начин јако изоштрава слух.