Učitelj
Филозофска педагогика 435
"Навешћено још неколико дефиниција, које тумаче битност савремених погледа на географију.
„Ми схватамо географију, као науку, која тумачи законе узајамног "утицаја између земље и на њој пониклог органског живота и која „устаљује типичне форме, типичне „комплексе појава“, које се образују као резултат таквих узајамних утицаја, слично органској вези између земље и живота“ А. А. Борзов).
„Посебна географија изучава различне географске елементе у њиховој укупности, у њиховој узајамној вези, у њиховом узајамном утицају, покушавајући да протумачи зависност ових елемената једних од других“ (С. Григорјев).
„Нема племенитијег задатка за географско узучавање, до пронаћи нити, које сједињују у (одређеном) делу земље развиће човекове културе с при"родом земље, која јој служи за арену“ (проф. Филипсон).
„Географија има задатак да упозна појаве, које су на земљиној површини, у свима њиховим узајамним односима“ (Ф. Ратцел).
Слободни смо тако исто да наведемо врло кратке и јасне формуле Е. ·Банзе, иако је нужно рећи да се у целини и опште Банзе (као и проф. Краснов) никако не придржавају правца, који је одредио Хетнер.
Суштина географског изучавања налази се:
„У одговорима на три питања: гдер У каквој узрочној зависности» Из "тога следује“ (Е. Бонзе'.
„У томе, да бисмо засновали и поставили у узајамну везу укупност ·_локализованих у датом месту особина (Банзе по проф. Краснову).
Какви су пак ти елементи, од којих се слаже укупност појава у датом простору земље» То су географски елементи, наиме: површина (рељеф) датога простора земље, клима, наводњавање (воде датога простора — површине и грунтовне), биљни свет, животињски свет и, најзад, овамо мора ућии човек, као једна од увајамноутичућих сила.
(Наставиће се)
ФИЛОСОФСКА ПЕДАГОГИКА
Педагошка писма Милоша Миловановића
(Наставак)
Веровање и знање. — Нема сумње да је вера снажан покретач свега што је у људском и друштвеном животу, али баш за тај сам живост настаје велика погибија, кад се хоће вером да замени што није и не може бити предмет веровања