Učitelj
436 Учитељ
у обичном смислу него је предмет искуствени. „Виноград нећемолитве него мотике“ вели народна пословица. То је констатација искуства људске расе која је у опште призната и утврђена истина. Ниједан човек на свету ма колико био празноверан не оставља вери оно што се мора од факата очекивати. Ниједан верни па ма колико био фанатичан неће се ослонити на помоћ надприродних сила у оним стварима у којима семоже сам помоћи властитом својом снагом. Нико није толико фанатик да се поузда да тврда вера, нада и љубав могу заситити глад или утишати жеђ него се труди да за тај посао прибави материјалних средстава и т. д. до безбројности појединих чинова у људском животу. Али кад су ствари заплетене и толико замршене да се отимају свима људским разумима, онда се појави којима се не могу похватати сви узроци: и по томе не могу бити предмет људског искуства обичноприписују узроцима који не могу бити предмет искуствени. Живот и здравље, срећа и несрећа како појединаца тако и друштава последица су толико многих и толико разноликих . факата а који се са свим измичу испод власти човекове и немогу бити у свима случајима предмет обичног искуства. Од туда је оно што се те појаве у свих народа доводе у узрочну везу са силама надприродним.
Истина они људи, који у неколико могу загледати и у оне од многобројних узрока од којих зависе: живот, здравље, срећа и несрећа, а маси су рода људског неприступни, не доводе појаве људског живота у узрочну везу с надприродним силама, него признају да ти појави као и.сви други подлеже“ закону, али тиме самој ствари није ни у. колико поможено, кад се појаве живота по самој неопходности измичу испод. људске контроле. Ну човештво никад није хтело признати своју немоћ у том погледу, него се трудило да састави цеосистем од рецепата и лекова, којима се цео систем начела помоћу којих се може изгубљено здравље повратити и да постави цео систем начела помоћу којих се може здравље сачувати. И у том погледу маса рода људског горњих и средњих друштвених слојева није мање празноверна од масе“ рода људског доњих друштвених слојева на верској 06ласти. Дакле, хтео ко, нехтео, у стварима заплетеним једна.