Učitelj

Филозофска педагогика 441

орати ит. д. до најмањих ситница у животу како јединичном "тако и друштвеном. И као што бива са индивидуама тако је исто и са корпорацијама и народима. И народи као годи поједини људи имају доба младости и зрелости. И омладина ради као год и млади појединци. Ма шта чинили не могу се на пречац култивисати и у томе сустићи већ зреле народе. Шта више убрзавање и у овом случају као год и у случају јединичном може донети фаталне резултате. Та је истина у "опште призната и утврђена, па ипак се у практици у савремеинм друштвима, не само ради него и мора радити друкчије, јер се савремена култура “у главноме и састоји у кварењу и денатурисању природног поретка ствари. |

Према томе и ако се држи да је наука општа својина

рода људског, она се у истини не може ни пренети ни наследити него је мора свако поколење спровести кроз лични свој оживот и на тај је начин асимиловати. И за најобичније вештине треба нарочитог вежбања и важних напора, а за вештину над вештинама, за вештину срећног живљења чове· чанског карактера у заједници с другим људима, потребна је сума вежбања, сума напора у свима правцима, потребно је големо искуство које се никад у животу потпуно не стиче, јер и у потоњим годинама својим човек по кад што ради као малено дете, ако нешто у извесној форми и извесним приликама није било у прошлом искуству. МИ према томе, нема нити може бити човека који се неби у овом или оном преварио, који се неби за ово или оно покајао, што опет значи да нема ни једног човека који би био савршену том погледу, „човек се учи док је жив“ али се у истини никад колико треба не научи. И то није само. случај с делањем него и сасмишљењем и осећањем. Погрешност и непотпуност основни је закон бића људског и друштвеног.

Тако стоји са живим знањем са живом светлошћу која "може обасјати у животу путеве за акцију, а са оним знањем које се механичким путем утисне у памћење стоји са свим друкчије. Тим знањем које није отеловљецр у људском умном организму него је само набачено на памћење човек се не може ни у колико користити ни у једној вештини, а најмање у вештини највештијима у вештини живети у сагласности « другим људима. Па ипак модна култура набацује тај непо-