Učitelj

576 У чи те љ

"жртве да кажу где им је новац тиме што им приближе ноге усијаној пећи. Кап воде, стављена на његово чело, пренела га је одмах у Италију, где се много знојио и пио белог Орвиетског винал) Интересантан је такођер сан једне друге особе са којом је Машту експериментисао, голицајући је за време спавања пером по уснама и врху носа. Особа је снивала да је изложена једном страшном мучењу, да јој је прилепљена на лице једна маска и затим нагло отргнута поце павши јој кожу на носу, уснама и лицу.)

Што се тиче унутрашњих утисака који долазе из разних делова тела, њихова је улога у сну много већа од спољашњих утисака. Стање спавања, које само собом представља једну нарочиту телесну и духовну диспозицију, особито је повољно за примање ових утисака. =,

За време будног стања, кад је свест ангажована више у спољњем свету, многи од њих не успевају да изазову своја дејства у свести, пошто је ова заузета јачим надражајима из спољњег света. Међутим, за време спавања, довољно је нпр., да неки од наших органа заузме незгодан положај, у коме ће се заморити, па да то буде повод најстрашнијим сновима. Пригушеност дисања и кретања крви изазивају најразноврсније немирне и страшне снове. а

Често су такођер констатовани немирни снови за в,еме болести плућа и срца. Шта више тврди се да су снови, који су проузроковани стањем срца, врло кратки и завршују се јаком емоцијом страха, која учини крај спавању. Најчешће у овим сновима особе снивају да умиру под страшним околностима. Код плућних болести, напротив, снови су вешто дужи; разна гушења и бегства обично чине садржину ових снова.) Уопште оболелост ма кога органа може бити повод специјалним сновима. Зато није чудо да се неки лекари служе сновима као једним од средстава за постављање дијагнозе.) Телесне потребе изгледа да су још способније да изазову снове. У своме делу Аптагсте, Могдепзкјој] износи интере-

1) Freud, Introduction da la psyehanaiyse c. 104—5

2) Freud, La Science des Rčves с. 23—4.

1) Ibid. c. 83 : | 2) Meunier, La Valeur semeiologique du reve in Journal de psvycholoгле normale et pathologique 1910 c. 44, цитирано код Brunet-a, op. e.