Učitelj

Психологија - 879

зива никад једну исту визију. Светлост која продире кроз црвену завесу, час може да изазове визију јагода, час пожара, час нешто сасвим друго. Све су то чињенице и питања која не налазе у физиолошким условима снова никакво објашњење. У најбољем случају и не без икакве резерве, може се рећи да се само онај део сна може објаснити надражајем, који представља алузију на надражај, док цела остала садржина сна остаје физиолошким условима необјашњива. Унутарњи и спољни надражаји изгледају толико далеко од правих узрока сна да је врло могуће — као што то тврди Фројд — да су они само повод сна, који служи само да откачи и ставиу покрет духовне узроке сна, исто тако као што варница није узрок експлозије барута. Е

4. Психолошки Фактори сна. а) Слике сећања.

Пошто нам спољни и унутрашњи надражаји у најбољем случају могу „објаснити један мали део сна, а никако целу реакцију која сачињава сан“,%). поставља се сад питање остале садржине сна: одакле долази она и чим је условљена» Многи писци који су се бавили изучавањем сна пре Фројда дошли «су до уверења, да овај на надражаје несводљиви део садржине није ништа друго него репродукција извесних доживљаја из будног живота, који се асоциативно додају елементима проузрокованим надражајима. Човек би, према томе, обично снивао оно чим се преко дана бавио, оно што га интересовало за време будног живота,2 Тако Мипа! верује да „најобичније елементе наших снова формирају догађаји прошлих дана, а нарочито оних који су оставили дубоку импресију или који су у вези са неком емоцијом“,3) |

Ово није ствар која се може занемарити, јер надражаји спојени са доживљајима били би довољни да објасне порекло свих слика сна. Али ипак треба напоменути да је врло мало вероватно да се у сну асоциативно ропродукују догађаји који би представљали за нас неки интерес, т. ј. до-

5 ад. 107. 8) Га Science des Reveš e. OB. —_ 3) Grundzige der phystologischen Psychologte, lil. c. 658