Učitelj

А

Педагошки преглед 598

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД.

У. Уметничко васпитање

на школ. конференцији у Берлину. — Fr. von Borstel —

Педагошки покрет означен речју „Уметничко васпитање“, почетком овога столећа, био је набујао у једну моћну струју, али је доцније преплављен моћним таласима радно-школске мисли. Ипак се нису изгубиле вредности које је тај покрет

хтео да унесе у школу.

У првом пленуму Шк. Конференције наглашени су захтеви уметничког васпитања јасно и одређено. РАШрр Егапск и Кап Обе нарочито су указали на то, да сама омладина тражи слободнију радљивост целога човека и образовање осећајне стране. Омладини треба изаћи у сусрет на тај начин, што ће се учинити да она употребљава не само разум, него још чула и оруђа. Поред појма треба да се појави форма и тело. Омладина треба да се учи слободно радити. Оно што

"је ручно-радно у уметности, научљиво је скоро код свих људи

до извесног степена, а оно води до стварног разумевања уметности и смисла за квалитет и форму. Исто тако ценење уметности и њених представника не сме бити у школи запостављено у односу на науке.

Саветовања у одбору почета су рефератом Ег. уоп Вог stel-a, y коме је изнето садашње стање уметничко-васпитног покрета. Реферат утврђује да за основу треба примнти појам уметничког васпитања у традиционалном смислу, као васпитање уметношћу за уметност. При општем расправљању о задатку, показала се сагласност у томе, да уметничко васпитање, које полази од сопственог стварања омладине, отвара најслободнији и најсигурнији приступ ка делима високе уметности. Уметничка област на којој треба да дела радно- школска мисао јесте: вокална (речју) уметност, музика, образовна уметност (утицај ручног рада) и телесне вежбе. На свим тим подручјима треба неговати и поштовати, слободно или од наставника изазвано, стварање омладине, и то оно, које најпре проистиче из игре и обухвата сва њена изражавања, па се полагано из чисто типичнога диже до личног приказивања. Најмање

Учитељ 8