Učitelj

Дечја продуктивност 908

зад замрети. А дете и његово детињство Кад ће оно бити дете» Стармали су израз декаденције, а то није предмет модерне педагошке науке.

Но, тек после овога долази оно, што представља тежак грех родитеља и васпитача, учињен према деци и васпитаницима својим, будућим корисним члановима друштвене заједнице. Радозналост изазива код деце и ум и машту, стављајући их увек у стално радно стање. Ни једно објашњење, ни један задатак, ни једну причу не треба завршити фаталном тачком, већ напротив, после интензивног рада и разлагања — знаком питања. То значи: да задатак и умни рад њиме не треба да засити дете и његов ум и машту, нити да га доведе до уверења, да оно сад зна. све, да је сад паметније и да му није више потребно да о чему другом и даље мисли и размишља. Напротив, треба тим знаком питања учинити надражај, подстицај, да дете постане још љубопитљивије тако, да га њиме доведемо пред нов циклус нових и за њега најинтересантнијих питања, чиме му пробудити и жељу за страсним разрађивањем тих питања, да 0 њима сад тек интензивно размишља и машта, да их посматра и јда на њима вежба. снагу своје имагинативне моћи. Јер, основни фактор, основна снага продуктивности лежи у снази фантазије — маште. Отуда и човек сиромашне имагинације може да сазна и сазнањем да докучи само. оно, што му је непосредно пред очима, у чему он види само оно, што је директно, јасно, рељефно упада сваком у очи; док човек богатије имагинације у свему опажа и мање упадљиве карактеристике, нарочито оне, које чине суштину и битност ствари предмета. У њиховој свести, благодарећи акцији фантазије, извесне ствари оживљују, персонифицирају се живим, особито уз опажање и оштар изражај индивидуалних црта.

Човек развијене имагинације, на супрот ономе, у томе оскудноме, не само да може брзо да уочи сличности на посматраним предметима, већ преко имагинативне јако развијене моћи он добро разликује главне од споредних детаља, које поређењем и сравњивањем по контрастима и сличностима свестрано уочава, чиме се имагинативном снагом уздиже до сложених психолошких процеса: генералисања и елиминирања. Помоћу ових и оваквих имагинативних радњи и психолошких умних процеса, он се оспособљава да разуме и многе друге нове ствари, које ће исто тако тачно уочавати и видети их, како у њиховој живој конкретној