Učitelj

912 YU: MI O JB

и васпитања урадило у 1927, лако ће доћи до закључка, да

та година за хладан, миран, посматрачки научни рад није а

могла бити нарочито плодна. У ствари она је била јасно наглашена школско-политичка борбена година. Духови су се међусобно борили о питање школскога вођства. Је ли држава овлашћена, да образованост, на коју она пре столећа ставила своју снажну руку, а нарочито у колико је у питању народна школа као инструменат опште школске обавезе, и даље задржи под својим утицајем, или се држава има само ограничити _ на вођство. спољних послова, а одредбе о духу, са којим раде образовни заводи, да остави онима који имају право на васпитање и које треба поделити у групе сходно њихову световном назоруг То је суштина питања око кога се воде _ _ данашње школске борбе. Једва да је потребно констатовати, да то питање није чисто питање моћи, није нешто где само осећање треба да одлучи, већ да је при том потребно и умно размишљање и научно истраживање. Тако је, без сумње, и_ васпитна наука са своје стране имала разлога да се јави за реч при одлучивању о извршењу члана 146. одсек 2. Устава. Рајха. Истина она није сасвим ћутала; заступници васпитне науке у колико су ступали у борбу постајали су борци за становиште, разуме се, право по њихову осведочењу. Ако се прегледа, по обиму врло знатна, литература коју је створила ова школска борба, онда се мора констатовати, да је њен огроман део чист борбени спис, који са науком има само у толико везе, у колико ће једном познијем историчару овога доба пружити грађу за његово истраживање чињеница. Ипак се појавило неколико списа чији су се писци трудили, да гледишту које износе даду научну подлогу. Кад се говори о васпитној науци у 1927. години онда те списе треба поменути. Гледиште католичке цркве приказано је у 19. и 20. свесци _ „Зећи Чеп 2иг дешзећеп Роннк,“ које је издао Georg Schreibner у Минстеру. Ово приказивање носи наслов „Паз Копсогда! ја Кшпиз, РонЕк ипа Кесћњ“ а саставио га је приватни доцент Dr. ћеој. еј зип5 сап, Мах Вјеђашт из Минстера. Евангелички _ покушај образложења захтева конфесионално подељене народне школе је часописни чланак Ог. РЕпедисћ-а Рејес-а изашао | у јануарској свесци 1928. „Егдесћипо“-а. Наслов овога чланка · је „Атазе ћећез zum Reichsschulgeseliz.“ У мартовској свесци_