Učitelj

Књижевни преглед 285

с левог рамена"... „Артерије плућа излазе као гране великог

стабла из доње десне половине срца, а плућне утичу у горњи

го леве стране срца"... „Вене ових органа (желудца, црева,

слезивг и гуштераче) чине једно стабло које се зове вратна жила. Она иде у јетру и по њој се рачва".

Кас што се из наведених цитата види, писцу нимало није било стало до колико толико јасног и тачног излагања о склепу и функцији крвних судова, нити до избегавања очигледних противречности. Никакво чудо дакле, што му

"вене ин артерије час имају, час немају залиске, и што му

лимфни судови најпре нису ни у каквој вези с крвним судовима, а одмах затим да улазе „код корена врата у стабла великих жила"! А шта опет да кажемо за његове „артерије плућа (колико ли их има») и „плућне" (ваљда мислио на вене) хзртерије, као и о „вратној“ му „жили"“ (стр. 40.) · или „вратњачи“ (стр. 68. у тексту сл. 9102

Решење ових, као и многих других загонетака, јеу пишчевом недовољном познавању свога и језика (вероватно немечког), којим се служио при изради ове књиге. Отуда силне грешке у употреби т. зв. савезних заменица, неразликовању једнине од множине, погрешном или нетачном називању, и томе слично. Отуда овде: „вратна жила" место „вена порта“: отуда на другом месту: „уре" и „урета" место „уреа" и „урсе", или „мокраћа — уре" место „мокраћевина — уреа' и „мокраћна или урска киселина"; отуда на трећем месту: по неколико комора и преткомора у срцу; отуда: „Симпатични нервни систем се састоји из ганглија и нерви, које стоје у вези међу собом и кичменом мождином'; отуда: „Предњи корени из којих полазе нерви покрећу мишиће, а задњим коренима се само стварају осећајни“ (стр. 93. и 94.); отуда: „Нервни кончићи су различити (на стр. 93.) по своме састагу мождано-кичменом систему од онога у симпатичном нервном систему“, а на стр. 97.: „Из досада изложенога могли смо научити да су сви нерви подједнако саграђени"; отуда: „верелов мост' у мозгу место „Варолијев“; отуда Х пар нерава „улази у јабучицу, ПЛУЋНУ ЈЕТРУ, стомак и црева"; отуда: „Сви укуси су већином сложени осећаји, с којима се меша поред дражи од чула мириса још и од чула додира" (стр. 112; отуда се: „доње коморе“ деле још „на левуи