Učitelj

УЧИКЕЊБ

Април 1929. БЕОГРАД Бр. 8. Год. !%Х.

т

Живојин 6. Ђорђевић:

Надзор народних школа.

Предавање одржано 14-Х1-1928. г. у Педагошком Друштву у Београду.

Године европске обнове, последњих десет, карактери“ шу се великом активношћу на свим подручјима људске делатности и науке. Али се, може бити, још већа активност осетила у расположењу људи, појединаца и читавих народа. Свуда се запажа неки немир и незадовољство са старим праћени живом жељом и акцијом за стварање новога. Природно је, да та општа друштвена узаврелост, у првом реду, остави свој отисак на оним наукама које се баве човеком и његовом судбином. Педагогика није могла бити поштеђена овог немира, и она се доиста, под његовим утицајем, размахнула као никад дотле. Произведена је огромна послератна школско-педагошка. литература од које "л, има јасно наглашен школско-политички борбени карактер. Снаге се поцепале и разјединиле ношене свака од њих више једним живим осећа“ њем него стварним разлозима. Осећања су у конфликту и предмет распри је борба за одређено становиште које не израста из чињеница до којих је научно испитивање дошло, већ се чињенице одабирају с обзиром на становиште. Вред“ ност чињеница се дакле одређује са висине становишта, у место да се становиште процењује вредношћу чињеница које га конституишу. Зато ово доба и поред свег свог великог приноса није било нарочито плодно за хладан, миран, посматрачки научни рад у области васпитне науке. Сви знаци говоре, да је последње године борбени талас почео опадати, и да чисто научна активност у области педагогике поново долази све више до цене. Али је тако само на великим изворима педагошке науке, док ми још не осећамо благодет овога таложења. У нас је још увек сваки школско-реформни покушај предмет борбе за становиште, за прокламовани