Učitelj

Дисциплинска мера 41

. Из колеричног темперамента јавља се „страстан“ карактер. Цезар, Наполеон, Лутер, Бајрон велики су примери овога. При множини страсти он има слабу, при преовладању једне од ових, има јаку вољу. Он посматра очигледно. Виктор Иго је типичан. Васпитању је овде задатак да код њега пробуди душевне покрете и да племените страсти преовладају неплеменитим, нарочито егоистичким, којима он тежи.

Флегматичар је најзад „апатични“ карактер. Франклин и Молтке имађаху овакву апатију. Код апатичара је сметња врло развијена, те због тога он има јаку вољу. Његов је душевни живот врло незнатан. Он је егоистичан. Васпитање ће најбоље да искористи његове мисли, утичући уверавањем и поверењем.

Посредних типова, прелаз између сензитивне и активне врсте по Кфету има и њихове се особине показују из мешавине, која се у њима реализује. |

Изван шеме остају темперирани т. |. подједнако одређени темпераментом, које Французи иначе називају еквилибри, тј. уравнотежан, и аморфни, тј. уопште туп. Овај последњи за васпитање је безнадежни, каткад помаже само физички утицај. Уравнотежани темпераменат је међутим 60љи, треба само потпомоћи природу.

Цела наука Кету, пошто је саграђена на старој науци о темпераментима, изгледа ми да има исте недостатке. Теорија о четири темперамента је усиљена јер врло разнородно подводи под једну врсту. Тако су Вертер и Хамлет врло различити, а по Галенусу оба меланхоличари.

Покушао је да да нову шему темперамената на основу експерименталних опажања М. Асћ и то на основу две одлике: 1. јачине детерминације т. ј. оне својствене последице хотења, која повлачи реализирање духовног догађања у смислу намере, одлуке и др., 2. степена сензоричког и моторичког узбуђења индивидуе. По разноликим комбинацијама ових одлика рдазликује он пет темперамената, при чему оним четири придаје и пети „опрезан“ темпераменат, тип, који изгледа да стоји врло близу Риберијевом „темперира"ном темпераменту“. Али ми све ово не изгледа никакав корак унапред од досадашње науке о темпераментима.