Učitelj

42 Уа ит вије

И Вунт има право, кад карактер дефинише као „подлогу воље“, а темпераменат као „подлогу афекта“ а Е. Оџеугај означава оба односа сасвим тачно, кад карактер обележава као „кристализацију навика око једног централног језгра, које је првобитно темпераменат“; јер навике су такође стања воље. Али воља није независна од утицаја мишљења, зато ово не треба искључити, и ако се хоће да утврде само типови афекта и воље. Изгледа ми за потребно, да се људи према преовладању једнога од три душевна основна феномена, поделе на људе од осећања, од воље и од интелекта. У литератури се јављају као Ар а ји представници ова три типа: Вертер, Дон Кихот и Хамлет. Вертер је изобиљан осећањем, који нема тако јаку вољу као његов творац Гете, те да у раду нађе одстрањивање и заштиту према падмоћности његовог душевног живота. Дон Кихот, потпуна воља, потпуно усхићење за бесмртна дела, нема времена за присебност о сметњама, ни толико, да испита бар предмете својих напада, тако да ветрењаче сматра за минове; али и поред свих неуспеха, поред свеколиких батина, које је претрпео, не напушташе никад своје планове. Његова екстремна противност јесте Хамлет, потпун разум, који пре потпуног размишљања не приступа послу и због тога подлежи његовим непријатељима. Стварност неће никада пружити такав један паталошки случај једностраности као што то чини песништво, али је довољно да се покаже недостатак једне или двеју душевних основних способности.

Али осим ове деобе на три, ја верујем, да има места и едној сасвим независној деоби на два. Јер ми изгледа не мање основано преовлађивање једне од три душевне подобности код многих људи, како је то нашао Шопенхауер, егоистички или симпатички правац воље, и ако се ја не слажем с њим, да је овај правац воље сталан. За васпитача јавља се само дужност, да према означеним правцима испита индивидуалност васпитаникову; он ће имати онога са пуно осећања да доведе до рада, смеле (храбре) да доведе до смотрености, скептичара до воље, егоисту на симпатију. |

__ За зрелије ученике основне школе, као и за више разреде виших школа, биће врло спасоносан индивидуализирани поступак, кад је учитељ на темељу спровођења ђака из разреда у разред стекао поузданог познавања појединих учени-