Učitelj

Књижевни преглед 147

решавање сложених и дугачких рачунских задатака. Школа мора и у том правцу да оспособи ученике. Зато је потребно и добро, да у рачуници има и сложенијих, дужих задатака. Такви се примери не узимају за усмено решавање, већ за писмено вежбање било у школи, било код куће.

Да исправим неке мање 'нетачности. Принцип правде захтева, да сваком по заслузи признамо његов рад. Због тога, кад се говори о моралном карактеру као циљу васпитања, · онда се има споменути име Јована Хербарта, а не Роберта Сајдела. Није Сајдел први систематски развио и формулисао морални карактер као циљ васпитања, него Хербарт. — Г. Јанковић је негде нашао, јер цитира под знаком навода, да је „бесмртни Аристотело рекао: нема ничег у разуму пре но што би предходно било у чулима“. Не узимајући у обзир рђав превод ове изреке, сигурно је да она не потиче од при стотела, већ од енглеског филозофа Џон Лока. —

· Локова расправа, „Мисли о васпитању“ почиње овако: „Здраво тело и здрава душа јесу два главна стуба свег човечјег блаженства на земљи“. Лок не цитира, не узима до«словно Јувеналову изреку, као формулу за васпитни циљ. Зато није правилно навести под знаком навода „здрав дух у здравом телу“ и рећи, да је Лок тако поставио циљ васпитања, као што погрешно стоји и у неким Историјама пе-

дагогике. Г. Јанковић мисли, да би воља било „нове уџбенике издавати у виду месечних или двомесечних свезака — као

часопис“. Без сумње лепа мисао, само питање је у колико и како би се могла реализовати. Писац умесно примећује да то питање изискује нарочиту и озбиљну научну студију, а овом приликом ми само указујемо на њ.“ –

Све у свему узев, рад г. Јанковића и поред мањих недостатака ипак је: успео. На многим местима он потстиче чи: таоца на корисно размишљање. Време које се утроши за читање ове мале књижице није узалуди бескррисно утрошено:

· Цветко Ђ. Поповић, проф.

108 ·