Učitelj

Д-р Фридрих Дитес 195

испитати ове оптужбе и поднети одбору исцрпан извештај. (Ово је могло бити стога, што је, као што је овде раније речено, Педагогијум био установа бечке општине, а Дитес ректор. тог завода). — Кад је овај извештај поднет бечком општинском одбору, и стављен на дискусију, онда је одбор, и ако католички у великој већини, док је Дитес био. проте-тант, донео овакву одлуку: „Може се водити спор о по јединим изразима из Дитесовог говора, али се цело излагање у њему не може оспорити, јер је спроведено са логичком оштрином и доследношћу“.

Наравно да је ова неочекивана одлука општинског одбора бечког још више разјарила католичко свештенство и све клерикалце, и да су продужили нападе на Дитеса и његове једномишљенике, који опет са своје стране нису остајали дужни. И тако се је та пламена борба протезала годинама. Године 1882, после 12, управо 14 година борбе са клерикалцима, морао је Дитес најзад да поднесе молбу за пензионисање, да би само предупредио разорење свог дела, и свог мезимчета, више педагошке школе, Педагогијума, на коју су се сад били окомили клерикалци, због њена ректора Дитеса.

Дошав у пензију, Дитес је, сада као самосталан човек, а још крепак, тек у 53-0] години, продужио борбу са клерикализмом, све до смрти (15 марта 1896 године). —

Да пређемо све време од 1882 до 1888 године, у које је изговорено много речи и с једне и с друге стране, проливено много мастила, и потрошено много штампарског црнила с обе стране, па да се зауставимо на 1888 години када је ова борба била достигла врхунац. Тада је Дитес, на великој у читељској скупштини у Грацу, прелазећи у најоштрију борбу рекао: „Народна школа неће доћи до мира, док се год ПОТпунб не оцепи од цркве. То је одвајање потребно ради милог мира у њој. Нека изволе духовници разних конфесија вршити религијску наставу у духу својих конфесија, али ван школе! Ми, учитељи, не одричемо разне конфесије, али нећемо никога да религијском наставом врбујемо за ову или ону конфесију!... Народна школа заиста неће бити безверна, ако се из ње уклони конфесионална религијска настава. С тим ће се уклонити из ње и духовни рат, на добро њено. Народна је школа свети завод за образовање свега народа,

13%