Učitelj

ДЕЧЈА ДРУШТВА 167

да осете шта је добро шта зло, а могу то осетити само на својим властитим поступцима. Без вежбања у оцењивању властитих поступака не могу деца појмити ни вредност туђих дела, не могу доносити праве етичке судове о туђим радњама. Из свега тога излази да ученицима треба и у кући и у школи пружати што више могућности за самосталан, од своје воље потицани рад, за моралан, за несебичан рад, за рад у друштву, за родољубив и човекољубив рад. У школи се то постиже само кад се школски живот уреди као што треба.

Стара је школа поред наметања готових етичких судова у настави и поред овда-онда даваних моралних савета ученвицима у школи и изван школе слабо предузимала и какве друге мере за развијање дечјих етичких способности. Школски је живот био тако слабо уређен да се једва могло говорити о каквом правом школском животу. Не само да није ученицима нигде давана прилика да се самостално одлучују, да се вежбају у примењивању моралних начела са којима су упознати у настави, него им је често свака, апсолутно свака слобода била ускраћивана. Често се ишло и тако далеко, да се ученицима није допуштало ни толико слободе, да се после 45 или и више минута мирног и укоченог седења у скученим школским клупама слободно поиграју за време школског одмора између часова, већ су се морали за то време, хтели не хтели, мирно, у реду два по два, шетати по школском дворишту. Онда се мислило да јеу интересу дечјег духовног напредовања да се деца држе што више у стези, да дечје нагоне треба што више сузбијати, да дечју вољу треба што више укалупљивати у вољу васпитача итд. Напреднији су педагози, истина, осуђивали таква погрешна схватања. Немачки педагог Жан Пол. (1762—1825), на, пр вели: „Васпитање је свију само систем правила како... да дете формирамо више за његов мир него за његову снагу“ (Цитирано у Рајновој Систематски изложеној педагогици, св. Ш, стр. 307). Али је тек педагозима Хербартове школе пошло за руком да у јачој мери заинтересују практични школски свет за идеју вежбања школске деце у слободном моралном поступању, у вољном вршењу разних хуманих и социалних дужности. Хербартовци су успели да јасно покажу од колико је велике потребе за васпитање деце у моралном суђењу и моралном делању добро уредити школ-