Učitelj

Лаж код деце и њено сузбијање 261

је веома жао што није била на ручку, јер смо мислили, да је отпутовала код мајке.

И дете, које присуствује овој завери, чује доиста да његови родитељи кажу рођаци Јелки: „Необично нам је жао, што смо били у заблуди и мислили, да сте отпутовали мајци, па вас нисмо позвали на ручак. Чак смо помишљали, да одложимо ручак до вашег повратка!“

Други пут дете чује да мајка каже слушкињи: „Ако дође г-ђа Јулка, кажи јој, да нисам код куће.“ Али настаје сад питање: шта мисли дете о овом начину прикривања истине, 0 овом притворствуг — Оно размишља, без сумње овако: „Ако кажем ујаку, шта су родитељи о њему казали, он ће се наљутити, а мене ће родитељи казнити, како сам му смео казати истину, и поред њихове изричне наредбе, да му не смем о томе ништа говорити, већ да према њему морам бити чак и љубазан. Исто ће ме то постићи, ако; кажем истину тетка Милици и рођаци Јелки, шта су родитељи о њима говорили. Све ово прође кроз малу уобразиљу детета и ако родитељи немају право да га још уводе у друштвену притворност и лукавство. Они, дакле, немају право и не треба да то раде пред децом, јер у свом расуђивању дете закључује, да његови родитељи лажу, да их ујак, тетка и рођака не би грдили и да, према томе, и оно има право, да тако исто ради, да би избегло грдњу.

Да би се избегло да се навика лагања укорени код деце, потребно је држати их у свету, који одговара њиховом детињству, али који треба изабрати тако, да буде исто толико удаљен од стварности друштвеног живота колико и од тајанственог света, у коме се крећу измишљени типови приповедака.

Као што смо видели, прве навике срца и душе стиче дете у родитељској кући. Али готово од свих навика најопаснија је за њега навика лагање. Она се не само тешко искорењује, кад се једном усели у дечју душу него хвата све јачега маха и својим жалосним последицама загорчава живот не само детету, него још више родитељима.

Од великог су интереса резултати психолошког истраживања о дечјој лажи, до којих је дошла доценткиња бечког психолошког универзитетског института др. Шарлота Билер, која је дуже времена радила на проучавању проблема: зашто деца лажу — 95 од сто од све деце — испитано је неколико стотина