Učitelj

Рачунски задаци и њихово решавање 287

Неки методичари препоручују ! примењене задатке по стварним. областима. Ми сматрамо да су групе задатака по стварним областима корисне само за учитеља, јер му олакшавају преглед стварних области, а за наставу имају вредности само онда, кад ученици треба да упознају какву нову стварну област, на пр. о новцу, о метру и др. Али, где су стварни односи познати, ту не треба стварати групе таквих задатака, јер јединство рачун. наставе не лежи у јединству стварних области, већ у јединству бројних односа. Може се допустити да се за упознавање сабирања узме стварна област која је за то врло погодна, на пр. прираштај становника; за одузимање предмети употребе, они, који се троше; за множење цене; за дељење паковање. Али овакви задаци никако не смеју бити главни елеменат у једној методској јединки.

Рачунски задаци (Рачунице) за ученике нарочито спремљени за ученике, чини нам се, да су једна велика сметња успеху у рач. настави. Они стварају тешкоће како у схватању односа бројева такоиу самом изражавању, јер се измишљавају и такви задаци који никакве везе немају са животом, те би се у рачунској настави морало да убаци и нарочито разјашњавање и упућивање. Е, па какви су они онда примењени задаци» Затим састављачи рачунских задатака мисле да је довољно дати што више бројних односа што замршеније и неразумљивије за децу и онда су постигли сву вештину и постали мајстори овога фаха. Изнећемо неколико задатака, па ћемо их критички третирати и увидети колико су наги и сухопарни. |

1) Један војник добија дневно 0,750 Кгр. хлеба. Колико се војника могу нахранити дневно: а) из 115,5 Кгр. 6) из 262,5 КГ. хлебар — У овоме је задатку одиста значајно наговештавање бројева, јер је реч о дељењу десетног разломка десетним разломком. Али посматрањем бројева зар се не може доћи до питања: Зар се за војнике купује хлебац на килограм, а не толико целих хлебова колико има војника» Колико стаје сваки такав хлебацг Колико хлебова добије војник за годину или за рок службе» Шта стају сви ти хлебовиг Колико хлебова добију војници нашега места за дан, за годинуг Све ово требало би. пре ставити као услове у примењеном задатку, него захтев: колико ће се војника дневно нахранити из 115,5 Кгр. и 262,5 Кгр. хлеба. |

2) Једна ограда може бити дужине: а) 75,5 џм. 6) 81,5 М., В) 915 ми г) 99,5 м. Колико је потребно дасака од 3,375 м. за ту · ограду2 — На први поглед види се да је овај задатак површан. Каква је та ограда, која има три неједнаке дужине» Кад се каже ограда, онда је она готова ине треба је правити, већ би се могло видети колико је таквих дасака од 0.375 м. употребљено за њу. Затим, одкуд нађе баш ту ширину дасака» И ко би направио ограду од таквих дасакаг А колика је висина те ограде»