Učitelj

Школска реформа у циришком Школском синолу – 609

када треба да се одржи строга-самостера. Али ми се морамо између гребена слепе послушности и разузданости пробити к циљу: да деца доживе већ у школи да се појединац мора да пода животу у целини; да је плодан рад само могућ, ако се лични интереси подреде интересима целине, да за све нас вреде речи учитељеве, које читамо на Песталоци школи у Бечком Новом · Месту: „Не мени, већ браћи, не властитом ја-у, већ ја-у рада.

Ружа Леринц

ПЕДАГОШКО- ПРОСВЕТНИ ПРЕЈЛЕД

Школска реформа у циришком Школском синоду“)

„Некада су пруски ђаци путовали у Ивердон оцу Песталоцију, да би их он увео у тајне васпитања и наставе. Данас нам се враћа камата за ту духовну позајмицу, уколико нисмо охоли да је примимо" — рекао је претседник Школског. синода у Цириху, Е. баватапа, на крају свога говора, којим је отворио 24. ванредну скупштину Синода 10 јуна 1929. Ово тврђење било би чудно свима онима који познају швајцарске школе уопште, ако им се не би рекао повод, који је изазвао наведено поређење. Реч је била о реформи учитељског образовања, које је у Цириху на дневном реду. Помињући пруске педагошке академије, баззтапп је казао: „Тако смо зар морали доживети да у једној држави, од које смо то најмање могли. очекивати, у Пруској, много пре него код нас продре напредни дух". По духу, који влада у пруским учитељским академијама, избор наставне методе треба да буде слободан. Студент мора сам да се одлучи за своју методу. Тога ради он треба да упозна основе свих метода. Практични школски рад захтева с друге стране да се учитељ уме снаћи на сваком ме-. тодском путу, ако се не жели да се ученици после сваке промене у учитељима не нађу увек пред новим почецима или да се прекине један систематски већ спровођен ток наставе. Тек после овога објашњења постаје нам јасно и оправдано оно поређење. Па ипак би било погрешно, ако се учење Песталоцијево да постоји само једна добра наставна метода: она која одговара „најдубљој унутрашњости" човечје природе — схвати као против-

#) Школски синод у Цириху је највише саветодавно тело, у коме решавају као равноправни чланови наставници свих школа у циришком кантону, почев од наставника народних школа па до универзитета. На ре· довној скупштини Синода од 30 септембра 1929 изабран је за његовог претседника Кид. Шезјала, учитељ у Нопер-у, за потпретседника Пт. Н. Зећајећи директор учитељске школе у Капасј!-у, а за секретара К. Ниђеј, учитељ секундарне школе у Цириху.

Учитељ 39